Žene protiv žena? Vreme je da napišemo novu priču

Od detinjstva nas oblikuju – kroz bajke, crtane filmove, modne časopise, pa čak i kroz komentare najbližih – da verujemo kako su druge žene naša konkurencija. Učimo da je uvek „ona lepša“, „ona bolja“, „ona poželjnija“. Takmičenje se podrazumeva.

Ali ono što se retko pitamo jeste: kome zapravo koristi kada žene nisu ujedinjene?

Od malih nogu uče nas da se nadmećemo – za pažnju, priznanje, mesto pod suncem. Uče nas da druge žene gledamo kao rivalke, a ne kao saveznice.

A istina je drugačija: mi nismo konkurencija – samo su nas tako naučili. Ta ideja nije naša, već nametnuta. I što je najvažnije – možemo je odbaciti. Možemo birati podršku umesto takmičenja.

Vreme je da napišemo novu priču – onu u kojoj žene stoje zajedno.

Kako i kada nas uče da budemo suparnice

Društveni narativi nas često guraju u uloge koje podrazumevaju stalno upoređivanje. Način na koji se predstavljaju ženska lepota, uspeh, pa čak i majčinstvo, zasniva se na nedostižnim standardima i poređenjima. Umesto da cenimo individualnost, učimo da „jedna mora biti bolja od druge“.

• U školi: takmičimo se za ocene, simpatije, mesto u društvu.

• Na poslu: borimo se za ograničen broj „ženskih mesta za uspeh“.

• U privatnom životu: svesno ili nesvesno nadmećemo se za pažnju partnera, društva, pa čak i porodice.

Ovaj obrazac se ponavlja toliko često da postaje „normalan“.
A nije.

Mediji i kultura – suptilno, ali moćno oružje

Rijaliti programi, naslovi žute štampe, filmovi i serije često romantizuju suparništvo među ženama.
„Koja je bolje obučena?“
„Koja se bolje snašla posle razvoda?“
„Koja je brže smršala nakon porođaja?“

Ovo nije bezazlena zabava – ovo je kulturološko oblikovanje. Naša podsvest usvaja poruku:
„Nema dovoljno prostora za sve nas. Moraš biti bolja.“

Istina: žene nisu prirodno sklone rivalstvu

Istraživanja iz psihologije i sociologije pokazuju da su žene po prirodi sklonije povezivanju i empatiji. U ranim zajednicama kroz istoriju žene su se oslanjale jedna na drugu – za preživljavanje, podizanje dece i očuvanje zajednice.

Ideja da smo „genetski sklone drami“ je mit. I još jedan način da nas udalje.

Pravo pitanje nije: zašto se žene ne slažu?
Pravo pitanje je: ko ima koristi od toga kada se ne slažemo?

Kako možemo promeniti narativ

Vreme je da svesno raskinemo sa naučenim obrascima. To zahteva rad na sebi, introspekciju i često – neprijatna, ali važna pitanja.

Nekoliko koraka ka ženskom jedinstvu:

• Prepoznaj naučene reakcije. Kada osetiš ljubomoru ili potrebu za poređenjem, zastani i zapitaj se: odakle dolazi ovaj osećaj?

• Deli komplimente. Prava snaga je u tome da prepoznaš lepotu i uspeh u drugoj ženi, bez umanjivanja sebe.

• Stvaraj sigurne prostore. Okruži se ženama koje ne takmiče, već podržavaju. Ako takav prostor ne postoji – stvori ga.

• Zagovaraj sestrinstvo. Budi žena koja podiže druge žene – glasno, vidljivo i autentično.

Šta znači biti „za“ drugu ženu?

To znači proslaviti uspeh žene koju možda ni ne poznaješ – jer znaš da njen uspeh ne znači tvoj poraz.

Zajedno možemo daleko više nego što mislimo.

Možemo bolje. Zaslužujemo bolje.

Nismo konkurencija.
Nismo rivalkinje.
Nismo „ona bolja“ i „ona lošija“.

Mi smo ogledala, podrška i snaga jedna drugoj.

Ako nas tome nisu učili – vreme je da mi budemo one koje će učiti drugačije.

Jer svet u kojem žene stoje jedna uz drugu, a ne jedna protiv druge,
to je svet u kojem svi dobijamo.