U Salonu Muzeja grada Beograda 25. jula 2025. godine otvara se izložba „Jess malo sutra“, umetnika Joškina Šiljana, nastala u saradnji Muzeja grada Beograda i Galerije Štab. Na tri nivoa Salona, publika će imati priliku da sagleda ne samo različite cikluse i medije, već i raznolike slojeve jedne umetničke i egzistencijalne potrage. U susret izložbi, razgovarali smo sa Joškinom Šiljanom o njegovom stvaralaštvu, procesu rada, umetničkoj slobodi i svetu u kojem umetnost nastaje. Njegovi odgovori su poput njegovih radova – nepredvidivi  i duboko iskreni.

Kako je nastao naziv izložbe „Jess malo sutra“?

Kao i kod naziva slika – naziv se sam „pojavi“, niotkuda, nebitno odakle. Možda je došao iz mog rada „Srbi narod najcrnji“, a možda iz „fabrike umetnicima, umetnost radnicima“. Ko bi ga znao. Al’ je došo. Tu je. Stoji.

Šta je ideja izložbe?

Ideja, kao i kod većine mojih izložbi, jeste da izložim sebe – moje stvaralačko biće, Joškin Šiljana – likovno, kao sliku. I da se pogledom posmatrača nastavi ta večita igra stvaranja. Da posmatrač kroz tu igru „ponese“ sliku sa sobom.

Kako birate radove i kako ih postavljate u galerijskom prostoru?

Sve je prostor i sve ima svoj prostor – galerija, slika, kuća, grad, svemir… U prostoru galerije, na licu mesta, izložba se sama stvori. Radovi se sami odaberu, nametnu, izbore – za gledanje, za razgovor sa posmatračem.

Pročitaj i:

JOŠKIN ŠILJAN – „Jess malo sutra“ u Salonu Muzeja grada Beograda

Kako se Vaš umetnički izraz menjao kroz vreme?

Sve se menja, pa i Joškin Šiljan. Često se „ozbiljno zezam“, ali ako se ne menjam – što sam se i pojavljivao na životnoj pozornici? Kao voda – stalno tečem, menjam se, čistim se.

Kako doživljavate vreme u kontekstu stvaranja?

Vreme je iluzija. Nuna stvarnost. U procesu stvaranja – dan, minut, godina – sasvim su nebitni. Uvek si u stvaranju, čak i kad spavaš, ćutiš, postojiš ili ne postojiš. Stvoren si da stvaraš sebe i svet oko sebe.

Šta je za Vas važnije – proces ili rezultat?

Proces je suština. Slike su „nus proizvod“ tog procesa. Kada posmatrač vidi sliku, on nastavlja taj proces stvaranja – kroz svoje oči, svoje tumačenje, svoju igru. To je večita igra postojanja.

Koristite li humor u svom radu?

Humor kao humor – može da bude simpatičan, ali razvodnjava stvar. Ja više volim „ozbiljno zezanje“. Bezazlenu, slobodnu igru – stvaranje radosti za ljudsko oko, za nekog u nama.

Kako vidite umetničku slobodu danas?

Sloboda teži da bude slobodna, nevezana, beskonačna. Ali svaki njen oblik je ograničen. Umetnost, da bi bila umetnost, mora imati tu slobodu kao osnovu – kao uslov svih uslova.

Da li Vam je važnije da slika nosi poruku ili da izazove osećaj?

Poruke nisu bitne, pogotovo ako se obraćaju razumu. Bitan je kontakt. Gledanje pupkom. Slika neka priča svoje priče – nekome, nekada, nečemu – možda i nama.

Kako se borite sa sopstvenim egom?

Teško. Moj ego, kao i svaki, jedva čeka pohvalu – raste ko kvasac. Pa onda hoće da se meša, da se kloniraju te pohvaljene slike. A to su slike bez duše. Samoljubive. Isprazne.

Kako vidite savremenu umetničku scenu?

Novo vreme brzo postaje staro. Sve se frizira, doteruje, projektuje. Umetnička scena kao traka – mnogo proizvoda, malo stvorenog. Samo stvoreno ostaje. Ili nestaje – svejedno. Samostvaranje je jedina stvarnost.

Kako doživljavate svoju poziciju na umetničkoj sceni?

Srećom, nemam taj osećaj da sam neko i nešto. Trudim se da ga umanjim što više – naročito u radu. Da li uspevam? Pojma nemam. Možda. Negde. Nekad.

Šta je, po Vama, suština umetnosti?

Bez samostvaranja Uma nema umetnosti. Suština umetnika je odgovornost – da stvara sebe i svet oko sebe. Da učestvuje u samostvaranju Uma. Bez Uma – ništa ne postoji.

Joškin Šiljan ne nudi gotove odgovore – on ih slika, udiše, preobražava. Njegova umetnost je prostor slobode, igre, duhovite razgradnje i dubokog samoproučavanja. U izložbi „Jess malo sutra“, on ne prikazuje samo slike – on prikazuje sebe, proces, pitanja. A posmatrač je, htio to ili ne, pozvan da učestvuje. U toj igri, možda i pronađemo sebe – makar na trenutak.

Fotografije radova: Galerija Štab

Portret Joškina Šiljana: Nebojša Babić