Da li je Beograd zaista luksuz o kojem maštaju deca iz unutrašnjosti Srbije? U šta te pretvori Beograd na kraju? Koliko si karakterno jak da ne dozvoliš da Beograd izmeni ono što jesi ili nisi?
Sa Beogradom sam na distanci. Volim ga onoliko koliko mi mogućnosti pruža, sa rezervom, razume se. To vam je kao najbolji prijatelj iz detinjstva sa kojim maštate razne podvige, a ipak ode čim te život baci na test.
O tom Beogradu maštala je i moja generacija iz školskih klupa. Vremenom postane normalno da dođe do podele. Deca čija je budućnost u Beogradu i oni drugi. Ma gde koji, manje važni. Beograd otvara oči, testira prijateljstva, možda neke ljubavi…
Neki su se stopili sa njim. Izgubili identitet, zaboravili odakle potiču. Slabići, kukavice. Mnogi roditelji za taj luksuz odvajaju, ne žaleći, to je Beograd. Za bolje sutra.
Pročitaj i: Beograd pita: Ko su ti mladi ljudi koji su se pojavili na društvenim mrežama i oduševili mlađu publiku?
Bolji si čovek, veličina, lepše zvuči. Luksuzno upakovana figura. Bez emocije, bez komšijskog čavrljanja i ispijanja jutarnjih kafa, hladan.
Bežiš od stvarnosti u neki lepši svet, imaginarni, svet tehnologije. Društvenih mreža. Sve to zarad nekog poštovanja. Zarad osećaja moći, superiornosti?
Pročitaj i: BEOGRAD PITA : Kog ukusa je jesen?
Prijateljstvo?
Šta je sa prijateljima iz kraja? To se zaboravi. Tek tako. Beograd to obriše ili oni sami, zarad Beograda. Sećam se kada je moja tadašnja najbolja drugarica rekla: ,,Hej, nije ti ovo Trstenik. ” . I sama je iz istog Trstenika. Tada sam shvatila.
Ljudi se menjaju ili ne menjaju. Možda ih ne poznajemo? Možda su to oni. Beograd ih je razotkrio.
Šta čoveka natera da postane tako hladnokrvan kad oseti lepotu velikog grada?
Postoji i ona druga vrsta koja se doseli. E, to su ljudi. Porodični ljudi, vredni ljudi, ljudi sa dušom. Znate o kome ja to? Deca željna uspeha. Svojim radom. Za bolju budućnost, za bolje sutra, za svoju decu sutradan. E, to su ljudi koji će se snaći svuda i uvek. Možda neće imati novca da priušte sebi kafu da bi bili viđeni, možda neće imati svoj stan… A verujte mi, to su deca koja će sutradan biti sjajni roditelji. Spremni da grizu jer su tako i navikli.
Ta deca preko noći odrastu, postanu ljudi.
Ta deca ukrote Beograd. Osmehnu se komšijama i ne zaboravljaju početke. Ta deca pružaju ruku bez stida. Osete nostalgiju. U sevdahu puste i neku suzu. To nije kukavičluk. To je sine moj borba. To je život. Taj nikada neće zaboraviti odakle je krenuo. Vratiće se da pomogne, ne da se istakne. Ispoštovaće svakog komšiju. Neće mu trebati potvrda za uspeh. Ne treba mu tapšanje po ramenu.
Taj već zna, kada mu se u rodnom gradu raduju, da je uspeo.
_____________
Autor:
Moje ime je Milica Milošević.
Sertifikovani Web novinar ,to je manje važno, ukoliko ljubav nije prisutna, je l’? 
Optimista, večiti romantik, sanjar, zaljubljenik u pisanu reč i fotografiju. Smatram da vam je jasno iz kog razloga sam sa vama?
Svoju ljubav prenosim upravo ovde, nadam se da će nekima služiti i da ću vam barem malo olakšati i ulepšati dane.
Volela bih da čujem vaše mišljenje, ma kakvo bilo. Sugestije, kritike, pohvale. Sve je dozvoljeno.
About Author
