Umetnica Ema Bregović otvorila je 14. juna svoju novu izložbu Love Inc. u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu. Izložba traje do 5. jula i donosi seriju skulptura koje kroz formu dijamanta propituju složene veze između ljubavi, komercijalizacije i istorije moći. Korišćenjem materijala poput drveta i inoxa, Bregović preispituje kolektivne mitove i simbole, otvarajući prostor za nova čitanja onoga što smatramo večnim, vrednim i istinitim.

Zašto baš naslov Love Inc.?

Za ovu novu izložbu želela sam da dam korporativnu notu ljubavi. Poezija ljubavi se pretvorila u komercijalnu stvar koja mi je interesantna kada pričamo o umetnosti. U vremenu u kojem su afektivni režimi potrošnje isprepletani s krizom autentičnosti, ovom izložbom sam želela dati alate za razumevanje sveta koji smo nasledili i onog koji upravo stvaramo.

Kako si došla na ideju da koristiš dijamante kao glavni motiv?

Dijamanti nisu nosili toliku vrednost do marketinške kampanje De Beers, vlasnika najvećeg rudnika dijamanata u Africi. Slogan “A diamond is forever” oblikovao je savremenu percepciju ljubavi, ali pre svega – vrednosti. Dijamanti su fascinantni jer kada ih razložimo na molekularni nivo, to je samo karbon pod pritiskom. Taj isti karbon je izvor života. Dijamanti nose višeslojnu istoriju: kolonijalna eksploatacija, krvavi konflikti koje su finansirali, i na kraju reklame koje ih pretvaraju u simbol večnosti i klase. Kroz ovu seriju želim da istražim kako smo došli do tog kolektivnog mita.

U jednoj od skulptura koristiš drvo – materijal koji truli. Zašto baš drvo za dijamant?

Vrlo retko koristim drvo, više volim izdržljivost aluminijuma, mesinga i inoxa. Ali drvo je zapaljivo, osetljivo na vlagu i vreme – bio je savršen izbor za skulpturu Ignis. Htela sam da naglasim tu dihotomiju između materijala koji koristim i arhetipa kojeg predstavljam.

Kako izgleda tvoj stvaralački proces?

Dug je. Ponekad prođu i dve godine od prve skice do gotovog rada. Pisanje i čitanje zauzimaju veliki deo tog procesa, često više nego skiciranje. Moje skulpture zahtevaju dosta tehničke stručnosti. Pronalazak rešenja ume da potraje, ali imam tim s kojim radim još od svojih prvih radova – ljudi od poverenja su ključni za umetnika.

Koristiš li skice ili odmah radiš u materijalu?

Skice su polazna tačka, ali se sve dalje rešava 3D modelom. Moj rad zahteva veliku pripremu i tehničku preciznost da bih mogla da radim direktno sa materijalom.

Šta je po tvom mišljenju uloga umetnika danas?

Umetnik je svedok svog vremena. Na naš rad utiču političke odluke, lična iskustva i senzibilitet prema okolini. Nemoguće je to ignorisati – sve to nas hrani i pokreće u stvaranju.

U mnogim radovima koristiš arhetipske forme – zašto?

Volim da krenem od arhetipa i da ga preokrenem na način koji dovodi u pitanje ono što nam je poznato. Ta tenzija između forme i materijala otvara prostor za nove metafore. Na primer, u radu Yes I Do (Da, to želim), vjerenički prsten je napravljen od bodljikave žice i dijamanta od inoxa – što otvara pitanje ljubavi, braka i predanosti.

Ko su tvoje umetničke i književne inspiracije?

Od umetnika: Mircea Cantor, Adel Abdessemed, Marina Abramović, Braco Dimitrijević, Jeff Koons, Damien Hirst… ali poezija je veliki deo moje inspiracije. Bukovski, Verlaine, Rimbaud, pa i savremena Rupi Kaur.

Postoji li izložba iz snova?

Mislim da je san svakog umetnika da ostavi trag. Možda me put odvede na Venecijansko bijenale ili u Grand Palais u Parizu?

Radiš li već na nečemu novom?

Uvek. Nema stajanja. Volela bih da Love Inc. otputuje – iz Kragujevca u Beograd, pa još dalje.

Kroz izložbu Love Inc., Ema Bregović ne nudi odgovore, već poziva na preispitivanje – šta zapravo simbolizuje ljubav u društvu oblikovanom tržišnom logikom? Njeni radovi, istovremeno suptilni i provokativni, razotkrivaju krhkost ideala koje uzimamo zdravo za gotovo. Dijamant, kao vrhunac statusnog simbola, postaje instrument kritike, a ljubav – teren pregovora između autentičnosti i konstrukcije. Love Inc. nas podseća da umetnost još uvek ima moć da stvara pukotine u mitovima koje živimo.