Mihail Afanasjevič Bulgakov, kako i glasi puno pravo ime ovog genijalnog ruskog pisca, pored sve svoje vanvremenske veličine u književnom smislu koje je posedovao i koje su mu drugi dodeljivali, pre svega je bio svestrana ličnost od čoveka čiji je um bio nadaren neverovatnim idejama koje su se pretvorile u njegova brojna dela koja se i danas sa uzbuđenjem čitaju.
Nesumnjivo je da je njegovo delo ,,Majstor i Margarita’’ jedno od najboljih koje je ruska književnost (ali i svetska) ikada dala, a koje je i pritom vrlo čitano kod generacija svih uzrasta. Mihail Bulgakov je bio fascinantna ličnost koja ume da zaintrigira čoveka i dan danas, a njegova dela su pravi dokaz da je on to zaista i bio.
Moskva. Tridesete godine XX veka. Uzevši u obzir da smo, čitajući ruske klasike navikli da uživamo u likovima plemića, gospodina i gospođica, raskošnih porodica i onih ljudi ,,najuzvišenijeg’’ ranga, tako je potpuna kontradiktornost bila napisati delo poput ,,Majstora i Margarite’’, u čijem su sadržaju romana svi sem tih gorenavedenih ljudi, najblaže rečeno. Bulgakov je pokušao da Moskvu, metropolu kakvu ceo svet zna: raskošnu, blistavu i veličanstvenu sa prelepim ljudima prikaže na način koji su njegove kolege izbegavale, a to je ono sivilo, onaj mrak i tama koji se kriju u svakom gradu, samo u manjoj ili većoj meri. Želeo je da prikaže okolnosti pod kojima se određena grupa ljudi nalazi, želeo je da prikaže zlobu kojom se ljudi vode kako bi stigli do svojih ciljeva i onih koji to i rade tako što ,,gaze preko mrtvih’’.
Poroci, zloba, zaslepljeni umovi i preplašenost ljudi su samo neke od tema koje su prikazane u ovom romanu. Dok čitate ovo, možda mislite da je u pitanju naučna fantastika, ali ne, dosta radnji i psiholoških profila u ovom romanu se danas može videti u svakodnevnom životu, samo ukoliko ste malo više radoznaliji i ukoliko imate potrebu da istražujete neistraženo.
Kada su tematske celine i kompoziciona struktura romana ,,Majstor i Margarita’’ u pitanju, mi kao čitaoci pratimo priču stvorenu od nekoliko delova koji su međusobno povezani i koji ne mogu jedan bez drugog.
Najkraće rečeno, u pitanju su kratke priče koje se nadovezuju i koje imaju jednu centralnu figuru oko koje se nadovezuju i koje imaju jednu centralnu figuru oko koje se sve ostale (ne manje važne), a to je niko drugi do satana, odnosno, Voland. Govori se o proslavi Noći punog meseca, o ljubavnoj i pomalo čudnoj priči Majstora i Margarite, o majstorovom sukobu sa društvom, korupciji, društvu u Moksvi u tom periodu, o Isusovom pogubljenju i Pontiju Pilatu, nekim teološkim pitanjima i pitanjima ljudskog morala.
Slobodno mogu reći da, iako možda nisu stavljeni u prvi plan, Isus i satana (kojeg zbog svoje beznačajnosti neću pisati velikim slovom), glavni protagonisti ovog romana, iako to na prvi pogled ne izgleda tako, ali nakon detaljne analize, oni to zaista i jesu. Isus je predstavljen kao neko ko je izvor dobrote, ljubavi, moći kada je ljudska slabost u pitanju i kao Princ svetlosti, dok je satana sve suprotno. On je mračan, ružan, pun je mržnje prema ljudskom rodu i nikome ne želi dobro jer ga to ubija. Međutim, uzevši u obzir da je on sve to što i jeste, smatram da ga ne treba kriviti za zlo koje se dešavalo tada u Moskvi i koje se dešava i danas, baš iz tog razloga što su ljudi ti koji su krivi za sve, a uz ovo ide i ona rečenica da nema više šta đavo da traži na zemlji, jer su njegovu ulogu zamenili ljudi, što i jeste istina. No, ovo već sada spada u teološke i možda filosofske rasprave za koje ovde nema mesta.
Ono što je zanimljivo kada je ovaj roman u pitanju, jeste to što je sam pisac, pre nego što je započeo sa pisanjem, tražio knjige koje bi mogao da iskoristi kao inspiraciju za ,,Majstora i Margaritu’’, i sve koje je odabrao je podelio u dve grupe: na dobre i loše, a u pitanju su bile ,,Novi zavet’’, Farerov ,,Hristov život’’, Štrausova ,,Kritika Hristovog života’’, Fransov ,,Judejski prokurator’’, Orlova ,,Istorija odnosa čoveka i đavola’’, Gogoljeve ,,Mrtve duše’’, Puškinova ,,Kapetanova kći’’, Geteov ,,Faust’’ i Aligijerina ,,Božanstvena komedija’’.
Tema ovog romana jeste svakako i sudbina čoveka u totalitarnim režimima, a samo delo predstavlja roman paradigme u kojem ima i ljubavi, fantastike, horora i satire, zajedno predstavljajući sociološko i psihološko područje radnje.
Roman ,,Majstor i Margarita’’ je moj najdraži iz mnogo razloga, a ja ga preporučujem svima koji vole nesvakidašnje knjige koje će ih ostaviti pod utiskom i to dugo nakon čitanja.
__________
Autor: Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.