Kada ljubav postane navika – i da li vredi ostati?

Na početku svake veze sve miriše na novo. Poruke, dodiri, smeh do kasno u noć – to je ona faza leptirića u stomaku. Ali, nakon meseci ili godina, ljubav često preraste u nešto tiše. Umesto uzbuđenja, dolazi mir. Umesto iščekivanja, rutina.

I tada se postavlja pitanje: da li smo još u ljubavi – ili samo u navici?

Navika nije uvek loša stvar

Mnogi se uplaše kada shvate da je početna strast nestala. Ali, ljubav nije samo hemija i adrenalin. Prava povezanost dolazi kada se osećaš sigurno, kada znaš da te neko prihvata baš takvu kakva jesi.
Navika može značiti i stabilnost – onaj osećaj doma kada znaš da se imaš na koga osloniti.

Kada navika postane znak da je vreme da odeš

Ako se uhvatiš kako ti je svejedno da li ćete provesti vreme zajedno, ako razgovori nestanu, a ti više ne osećaš ni mir ni radost – to više nije ljubav, to je emocionalna inercija.
Ostajanje u takvoj vezi može biti lakše nego suočiti se s promenom, ali dugoročno te iscrpljuje.

Pitaj se:

• Da li sam srećna ili samo udobno nesrećna?

• Da li me partner i dalje inspiriše da rastem?

• Da li mi ova veza donosi mir – ili me sputava?

Ljubav zaslužuje trud, ali ne i žrtvu sebe

Svaka veza prolazi kroz faze – od strasti do tišine, od rasta do stagnacije. Ali prava ljubav se ne zadovoljava površinom. Ako oboje želite da se potrudite, da ponovo otkrijete jedno drugo, onda ima nade.
Ako, pak, sve ide samo na tvoju stranu – možda je vreme da pustiš.

Navika može biti dom, ali i zatvor

Ljubav koja se pretvorila u naviku ne mora odmah značiti kraj, ali traži iskren razgovor i zajednički trud.
Jer na kraju, ljubav nije samo pitanje emocija – već i izbora.
A najvažniji izbor je onaj kojim biraš sebe.

Ako ti je ovaj tekst bio baš ono što ti je danas trebalo — hej, imamo još takvih! 💕
Klikni na link (ovde)  i pretplati se besplatno na  newsletter.
Pišemo iskreno, bez filtera — o životu, ljubavi, mentalnom zdravlju i svemu što nas čini (pre)osetljivima, ali snažnima.