Postoje dani kada nisi hrabra.
Kada nemaš snage da veruješ u sebe, da se motivišeš, da budeš ona jaka verzija sebe koju svi vole da citiraju.
I to je u redu.
Jer ljubav prema sebi ne počinje onda kada si stabilna, uspešna i nasmejana.
Počinje baš onda kada si umorna. Kada sumnjaš. Kada ti se čini da nemaš ništa posebno da ponudiš.
Postoje dani kada ti ne treba još jedan citat.
Ne treba ti još jedan savet kako da budeš bolja, produktivnija, jača.
Postoje dani kada ti treba pauza.
O tome sam pisala u tekstu Kada ti treba odmor, a ne motivacija — jer nije svaki zastoj slabost. Ponekad je to samo znak da si čovek.
Ljubav prema sebi ne počinje kada si jaka
U svetu koji stalno slavi snagu, retko ko govori o tome kako da voliš sebe i kad nisi jaka.
A možda je baš to prava hrabrost.
Jer ako sebe kažnjavaš kada nisi jaka, lako ćeš dozvoliti i drugima da rade isto.
Zato Zdrava ljubav bez gubljenja sebe ne počinje u vezi sa nekim drugim. Počinje u odnosu koji imaš sa sobom.
Ako sebe napustiš čim postane teško, svaki odnos će te umarati.
Ali ako naučiš da ostaneš uz sebe — čak i kada si slaba — tada ljubav prestaje da bude borba.
Dozvoli sebi da ne budeš jaka
Ne moraš danas da rešavaš svoj život.
Ne moraš da imaš plan.
Ne moraš ni da znaš šta želiš.
Ponekad je ljubav prema sebi samo ovo:
– da ustaneš iz kreveta
– da popiješ čaj
– da sebi kažeš „dobro je i ovako“
To nije odustajanje.
To je emocionalna zrelost.
Jer kako da voliš sebe i kad nisi jaka nije pitanje discipline.
To je pitanje nežnosti prema sebi.
Prestani da meriš svoju vrednost snagom
Nisi vredna zato što izdržiš sve.
Nisi posebna zato što nikad ne plačeš.
I nisi manje dobra zato što ti treba pauza.
Često smo vrlo stroge prema sebi. Analiziramo svaku grešku, preispitujemo svaku odluku.
U tekstu Koliko smo svesni svojih grešaka i da li učimo iz njih pisala sam o tome koliko je važno da samorefleksija ne postane samokažnjavanje.
Tvoja vrednost ne raste kada si jaka.
Ona već postoji.
Ljubav prema sebi u svakodnevnim situacijama
Ljubav prema sebi ne izgleda uvek uzvišeno i moćno.
Nekada izgleda tiho i sasvim obično.
Možda to znači:
– da odustaneš od jednog „moram“
– da obučeš nešto u čemu se osećaš lepo
– da se ne pitaš predugo ŠTA AKO SE PRVA JAVIM?, nego da poslušaš sebe
– da isključiš telefon ranije
– da sebi oprostiš što danas nisi najbolja verzija sebe
To su mali, nevidljivi oblici ljubavi.
Ali su često najiskreniji.
Ne moraš prvo da se popraviš
Ne moraš prvo da se popraviš da bi bila vredna ljubavi.
Ne moraš da budeš jaka da bi bila dovoljna.
Moguće je sresti dobre ljude — o tome sam pisala u tekstu Moguće je sresti dobre ljude.
Moguće je i da tvoje godine budu tvoje najbolje, kao u tekstu Zašto su moje godine najbolje.
Ali sve to počinje ovde.
U trenutku kada prestaneš da meriš svoju vrednost snagom.
U trenutku kada sebi dozvoliš da nisi jaka — i da si i tada dovoljna.
Baš takva kakva jesi —
umorna, zbunjena, tiha, ranjiva —
još uvek si vredna nežnosti.
Posebno svoje.
Ako si se prepoznala u ovim redovima, napiši mi:
Šta radiš za sebe kada nisi jaka?
Možda će tvoj odgovor biti baš ono što nekoj drugoj ženi danas treba.