Kreiranje sebe prikazano kroz skulpturu „Self Made Man“

Dobar dan dragi čitaocu Lips&Heels portala,

Nedavno sam naišla na jednu jako interesantnu bronzanu skulpturu, naziva se „Self Made Man“ čiji je stvaralac Bobbie Carlyle. Šta ta skulptura predstavlja? Predstavlja čoveka u kamenu koji kroji sebe i svoju budućnost. To radi tako što sa čekićem kleše po kamenu, odnosno po sebi i tako stvara ono što želi od sebe i svog života. Genijalno. Ne pamtim kada me je nešto ostavilo bez teksta kao to. Sam koncept i naravno rad je fantastičan. Ovim remek delom bih započela jednu interesantnu temu.

Već duže vreme nailazim na rečenice i citate kako mi treba da pronađemo sebe ili svoju strast. A onda nakon ove prelepe skulpture nešto u meni je kliknulo. Zar mi ne treba sebe da kreiramo, a ne pronalazimo? Nijedno nije pogrešno, ali smatram da je koncept kreiranja sebe mnogo realniji. Zašto? Pa zar vas ne smiruje činjenica da možete sami da stvorite i kreirate sebe i svoj život po svojom meri? Ako želite određene veštine, vi na njima radite, ako želite da izgledate na određeni način, odete pa vežbate i dovedete sebe do željene forme, ako želite da budete ličnost koja je vredna i uporna, znate koje osobine treba da negujete. Toliko ima načina da se kreiraju željene veštine i stvori način razmišljanja koji nam služi, a mi uglavnom kao da čekamo da se sve to samo stvori, da sledeći dan ustanemo i puf magično je tu.

 

 Zašto mi se ne dopada koncept pronalaska sebe? Fali mi tu nešto, fali mi taj deo da ti moraš da budeš uporan, vredan, da možda čak i propatiš dok ne dođeš do onoga što želiš, odnosno fali mi realnost, da si sam zaslužan za život koji živiš. Svi smo svesni koliko je teško čak i održavati određenu formu, jesti zdravo, vežbati i imati dobre navike. Taj koncept pronalaska sebe nas nekako ušuškava, smiruje i kao da nam govori da će biti sve okej i da će nam doći sve bez puno truda. Možda to nekome više odgovara, ali meni lično ne.

 

„Self Made Man“ skulptura pokazuje da si ti taj koji kreira svoju budućnost, svakodnedno, svaki minut, svaki sekund i da je to jedan konstantan i težak rad. Ali rezultati su tu. Vrljo vidljivi. Ja kroz tu skulpturu nas vidim na početku rada na sebi kao jedan veliki kamen, a sve tehnike, vežbanje, ishrana, akcija, provedeni sati i sati na učenju veština, jezika, pisanja, uvežbavanja koreografija, učenja za fakultet, pisanja za sebe ili druge kao mali čekić kojim otklanjamo kamen po kamen i oblikujemo sebe i svoju budućnost kako želimo. Ali treba da budemo svesni da čim bi stali sa radom iliti stavili čekić sa strane, tako bi i naš „izgled“ i budućnost stagnirala. Ali kako možemo da kreiramo najbolju verziju sebe, isto tako možemo da krenemo i u suprotnom pravcu. Na nama je da odlučimo.

 

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BEHRAD NASIRI (@behradnasiri.ig)

 

 

Kada jednom kreirate život i sebe po svojoj meri, pronaće vas stvari i ljudi koji su vam potrebni, naićete na prilike koje vam se inače ne bi ukazale. Nemojte čekati da vas život pronađe, pronađite vi njega, tako što ćete kreirati sebe i iskrojiit vaše dane i vašu budućnost po vašoj meri.

 

 

__________

 

 

Autor:                         

Ja sam Melanholik. Iza ovog imena se krije devojka od 23 godine, student i pre svega ljudsko biće koje želi da ostvari svoje snove i posluži kao inspiracija drugima. Volim da pišem o svojim strastima, mislima i čudima koje nam nudi ovaj svet u kojem živimo.

Osnovala sam Melanholik sa misijom da drugima prikažem kako je sve moguće, samo ako to jako želite i spremni ste da radite. Pitate se zašto baš Melanholik? Pa melanholik je moj temperament i uverićete se i sami u to kroz neke od mojih tekstova.

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: