Odmalena maštam o prostranstvima i daljinama. Volim da putujem, i putujem uvek kad mi se ukaže prilika. Putovanja me ispunjavaju i obogaćuju moj unutrašnji svet, pomažu mi da bolje razumem svet i ljude. Nekad poželim da nikad nisam na jednom mestu, da sam stalno u pokretu, u različitim predelima i na različitim destinacijama, volela bih da osetim tu čar. Nije to želja za nekim egzotičnim i atraktivnim destinacijama, već za raznolikošću, za različitim prirodama i kulturama. Ipak, gde god otišli i kakve god ljude upoznali, moramo priznati da se najprijatnije osećamo među svojima. Sada zbog aktuelne situacije u svetu, vreme je da se okrenemo domaćem turizmu i uživamo u lepotama svoje zemlje.
Tara je planina u Zapadnoj Srbiji. Jedna od naših najlepših planina, slobodno mogu reći da je za mene najlepša. Nacionalna skupština Srbije proglasila ju je 13. jula 1981. godine Nacionalnim Parkom. Njen najviši vrh je Koziji rid, na nadmorskoj visini od 1591 m. Inače, prosečna nadmorska visina ove planine je 1200 m.
Ono što je mene oduševilo kod Tare je gotovo netaknuta priroda, i veoma raznovrstan biljni svet. Izgrađeno je tek toliko da turisti imaju sve što im je potrebno, a da se opet ne naruši duša planine. Na Tari vam sigurno neće nedostajati vitamina D, jer su svi lokaliteti osunčani i zaštićeni od vetra. Reljef je razuđen i pogodan za turističku izgradnju, a klima je blaga. Tu je i čuvena Pančićeva omorika.
Pogledi sa vidikovca su čudesni. Sa vidikovca se vidi Drina, i dva najveća bisera Tare, veštačka jezera Zaovine i Perućac, koja obavezno morate posetiti ako ste na Tari. Životinjski svet takođe je bogat, najbrojnije su divokoze i mrki medvedi.
Broj planinskih staza takođe je veliki, i skoro na svakom koraku stoji tabla na kojoj piše: „Možete sresti mrkog medveda.“ Za kretanje po planinskim stazama najbolje je koristiti mape koje se uzimaju na informativnim punktovima u parku. Pogodne su i za bavljenje bicikliznom. Medvedi i divokoze mogu se posmatrati sa osmatračnica, ali i u šetnji sa čuvarima prirode.
Planina je savršena kako za one kojima treba miran odmor, tako i za avanturiste. Nudi bogata kulturni sadržaj kao što su „utvrđenje Stolnik“ i „Hajdučka česma“. Radi se na očuvanju tradicije, tako da su dostupni časovi tkanja i pletenja, priprema srpskih gastronomskih specijaliteta i posete grnčarskih i zanatskih radionica.
Tu su brojne ergele, koje omogućavaju časove jahanja početnicima, a i sportsko jahanje za one življe. Za takve planina nudi i kanjoning Drinom i Račom. Najlepši vidikovci su Banjska Stena, Crnjeskovo, Sjenič i Sokolarica. Mada po meni najlepši pogled je sa Banjske stene.
Tara se nalazi u blizini Užica, Mokre Gore, i na putu za Višegrad. Ako vas put nekad nanese u ovom pravcu, obavezno posetite Taru.
_________________
Autor teksta:
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.