Predstavljanje knjige „Maja ima kamen“ autorke Andree Popov Miletić biće održano u sredu, 4. novembra, od 19 časova, u prostoru Bulevar Booksa. Kroz duhovitu, ali istovremeno gorku priču o telu, odrastanju i svakodnevnim apsurdima, autorka otvara pitanja koja nas prate mnogo duže nego što bismo želeli da priznamo.
Postoje priče koje nas nasmeju, a onda nas, gotovo neprimetno, nateraju da zastanemo i razmislimo o sebi. O telu u kojem živimo, navikama koje stvaramo, umoru koji nosimo i svakodnevici koja ponekad postane teža nego što smo očekivali.
Upravo takva je knjiga „Maja ima kamen“ autorke Andree Popov Miletić, čije će predstavljanje biti održano 4. novembra u Bulevar Booksu.
Na promociji će učestvovati Aleksandra Kolar, Milan Tripković i Andrea Popov Miletić, a razgovor će biti posvećen delu koje kroz specifičan humor i pomalo gorku perspektivu govori o iskustvu odrastanja i suočavanju sa životom koji nije uvek onakav kakvim smo ga zamišljali.
Kada bezbrižnost detinjstva zamene odrasle brige
Maja je lik poznat iz dečijih slikovnica, ali u ovoj priči susrećemo se sa drugačijom perspektivom. Šta se događa kada bezbrižnost detinjstva zamene odgovornosti, umor, očekivanja i svakodnevni životni apsurdi?
Autorka kroz Majin lik istražuje odnos prema sopstvenom telu, potrebu za odmorom i male rituale koji postaju svojevrsni načini preživljavanja svakodnevice.
U središtu priče nalazi se i jedan naizgled običan predmet – krevet. Za Maju, on nije samo mesto za spavanje, već prostor slobode, sigurnosti i potpunog prepuštanja sebi. Njena mala autonomna pokrajina u kojoj ne mora ništa da dokazuje, objašnjava niti ispunjava tuđa očekivanja.
U svetu koji od nas neprestano traži da budemo aktivni, dostupni i produktivni, Majina potreba za snom i odmorom dobija gotovo filozofsko značenje.
Telo, umor i pravo da jednostavno – odmorimo
Jedan od posebno zanimljivih slojeva knjige jeste način na koji autorka piše o spavanju. Ne kao o pukoj fiziološkoj potrebi, već kao o trenutku u kojem prestajemo da se borimo sa svetom, očekivanjima i sopstvenim mislima.
Kroz duhovite i precizne opise položaja tela, navika i malih ljudskih rituala, Andrea Popov Miletić govori o nečemu što nam je svima poznato: o potrebi da makar na kratko isključimo sve ono što nas opterećuje.
Rečenica „Samo dok spavamo, ne činimo ništa loše“ posebno se izdvaja jer na jednostavan način otvara mnogo dublje pitanje – koliko često sebi dozvoljavamo da ne budemo korisni, produktivni i na raspolaganju drugima?
Odmor često doživljavamo kao nagradu koju moramo da zaslužimo, umesto kao osnovnu ljudsku potrebu. A kada se umor nagomila, nije uvek rešenje da pronađemo još motivacije i nastavimo dalje. Ponekad nam je potrebno upravo suprotno – da zastanemo. O tome smo pisali i u tekstu „Kada ti ponestane volje – možda ti ne treba motivacija, nego dozvola da staneš“.
„Samo dok spavamo, ništa ne boli“
Posebnu težinu knjizi daje motiv kamena koji miruje na dnu nas. On postaje snažna metafora za ono što nosimo u sebi, čak i onda kada o tome ne govorimo.
Bol, neprijatnosti, iskustva i sve ono što svakodnevno potiskujemo ne nestaju nužno kada se probudimo. Naprotiv, često nas ponovo sačekaju čim otvorimo oči i vratimo se obavezama.
Zato „Maja ima kamen“ nije samo priča o jednoj junakinji, već i o univerzalnom iskustvu odrastanja. O pokušaju da pronađemo sopstveni prostor mira, prihvatimo svoje telo i pomirimo se sa činjenicom da život nije uvek uredan, jednostavan i predvidiv.
Slična pitanja otvaramo i u tekstu „Zašto je okej ne biti okej – i kako to prestati skrivati“, jer prihvatanje sopstvenih osećanja ne znači da moramo uvek imati odgovore, niti da svaki dan moramo biti dobro.
A kada se umor pretvori u nešto mnogo dublje, važno je prepoznati granicu između običnog iscrpljenja i potpunog emotivnog pražnjenja. O tome govori i naša priča „Preživela sam burnout: šta sam naučila o sebi“.
Možda je upravo u tome snaga ove knjige: u sposobnosti da kroz humor govori o stvarima koje nisu uvek smešne.
Književnost kao prostor za prepoznavanje sebe
Dobra književnost ne mora uvek da ponudi rešenje. Ponekad je dovoljno da nas suoči sa pitanjima koja smo dugo odlagali ili da u nekom liku prepoznamo deo sopstvenog iskustva.
Zato su nam potrebne priče koje govore o emocijama, odnosima, gubicima, odrastanju i unutrašnjim borbama. Knjige mogu da nas podsete da nismo jedini koji prolaze kroz različite životne faze i da razumevanje sebe često počinje upravo kroz tuđe priče.
O tome smo pisali i povodom predstavljanja romana „Gabry“ Antonija Kučinijela, priče o ljubavi, gubitku i snazi pisanja, kao i u tekstu „Šta nas Muzej nevinosti uči o ljubavi?“.
Jer književnost nije samo bekstvo od stvarnosti. Ponekad je upravo način da je bolje razumemo.
Promocija knjige „Maja ima kamen“ u Bulevar Booksu
Predstavljanje knjige Andree Popov Miletić biće održano prema sledećem rasporedu:
Datum: sreda, 4. novembar 2026.
Vreme: 19 časova
Mesto: Bulevar Books
Učesnici: Aleksandra Kolar, Milan Tripković i Andrea Popov Miletić
Knjigu možete poručiti putem zvanične stranice autorke.
Za sve koji vole književnost koja ne beži od stvarnosti, već je posmatra iz drugačijeg ugla, ovo je prilika da upoznaju delo koje kroz neobičan spoj humora, gorčine i svakodnevnih situacija otvara prostor za prepoznavanje.
Jer ponekad nam nije potrebna još jedna priča o tome kako da budemo bolji, uspešniji i organizovaniji. Ponekad nam je potrebna priča koja nas podseća da smo ljudi – sa svojim umorom, slabostima, potrebom za snom i ponekim kamenom koji nosimo duboko u sebi.
