Jednom prilikom, negde pre godinu dana, kada nisam uspela da uradim nešto za šta sam odvojila svoje vreme spremajući se za isto, izgovorena mi je rečenica koja glasi: ’’Moraš da gaziš preko mrtvih da bi danas uspela i da te nije briga šta će ko da kaže’’. To da ne treba da me bude briga šta će ko da mi kaže i sama znam, međutim, moram priznati da sam dugo razmišljala o ovom prvom delu rečenice, onom da moram da ’’gazim preko mrtvih’’ kako bih danas u nečemu uspela.
Moje pitanje glasi: ’’Zar smo stvarno stigli do toga?’’ Koliko ću se puta još iščuđavati kada čujem ovu rečenicu? Zar treba da se vodimo tim šablonom i da se pretvaramo kao da smo sami na ovom svetu, kao da je život drugih ljudi manje vredniji od našeg? Postali smo kao roboti- isprogramirani za određene stvari koje radimo po jednom te istom šablonu, i tako godinama unazad. Gledamo da stignemo do svog cilja što pre i nije nas briga koga ćemo i na koji način povrediti dok budemo išli ka njemu. Odatle i sama poruka naslova- Na putu do uspeha ne zavrćeš ljude, nego rukave.
U redu, razumem, nekada ljudi nemaju inspiracije, volje ili želje za bilo čim, a kamoli da razmišljaju o tome šta žele da postignu u svom životu, međutim, to ih ne opravdava kada krenu da se ponašaju nedolično. Znate li kada ljudi polude i kada krenu da ’’gaze preko mrtvih’’? Kada nemaju šta da rade, prosto rečeno, iz dosade. Dosada je teško stanje i ako se trenutno dosađujete, što pre uzmite nešto da radite, pa makar to bilo i gledanje kroz prozor.
Poznajem mali, ali vredan broj ambicioznih ljudi, i, ako mogu tako da se izrazim, čak i previše ambicioznih, do te mere da ljudi budu šokirani u njihovom prisustvu. Lično uživam u razgovoru sa takvim ljudima, inspirišu me i daju mi motivaciju da još više radim na sebi. Razlika između njih i ljudi o kojima sam gore pisala je ta što oni ne rade na štetu drugih kako bi uspeli. Idući ka svojim ciljevima oni vode i druge ljude sa sobom pokazivajući im da ako dovoljno veruješ u sebe možeš sve.
Poštujte sebe pre svega, zavucite te rukave i radite što više možete, nemojte puno slušati okruženje jer je ono nije u vašoj priči i radujte se svakom novom danu, jer je svaki novi dan nova prilika za uspeh. I da, zapamtite da nijedan vaš lični uspeh nije vredan tuge čoveka kog ste povredili idući ka istom.
___________
Autor: Andrea Dobrosavljević 
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
