Poljubac traje svega nekoliko sekundi, ali u našem mozgu može da pokrene čitavu hemijsku reakciju. U njemu se susreću nervni završeci, hormoni, privlačnost i emocije. Ali zašto nam poljubac sa osobom koju volimo deluje potpuno drugačije od poljupca sa nekim koga jedva poznajemo? Nauka ima zanimljivo objašnjenje.
Postoje poljupci koje pamtimo godinama. Oni zbog kojih nam srce ubrzano kuca, dlanovi postaju vlažni, a svet oko nas na trenutak prestaje da postoji. A postoje i oni drugi – sasvim prijatni, ali bez posebne emocije.
Iako na prvi pogled deluje kao jednostavan fizički čin, ljubljenje je mnogo složenije nego što mislimo. Ono predstavlja kombinaciju čulnih informacija, moždane aktivnosti, hemijskih procesa i emocionalnog doživljaja.
Zapravo, postoji i naučna oblast koja proučava ljubljenje – filematologija.
A ono što nauka otkriva jeste da poljubac nije samo način da nekome pokažemo da nam se dopada. On može da utiče na naše raspoloženje, osećaj povezanosti i način na koji doživljavamo osobu preko puta sebe.
Šta se zapravo dešava u našem mozgu kada se ljubimo?
Naše usne imaju veliki broj nervnih završetaka. Zbog toga su veoma osetljive na dodir, temperaturu, pritisak i pokret.
Kada se ljubimo, receptori u usnama, jeziku i okolnoj koži šalju informacije nervnim sistemom do mozga. U tom procesu učestvuju različite moždane regije koje obrađuju dodir, miris, ukus, emocije i osećaj nagrade.
Zato poljubac nije samo fizički kontakt. Mozak istovremeno obrađuje čitav niz signala i povezuje ih sa našim prethodnim iskustvima, očekivanjima i osećanjima prema osobi koju ljubimo.
Drugim rečima, ne ljubimo se samo usnama – u poljupcu učestvuje čitav naš nervni sistem.
Zašto nam poljubac sa osobom koju volimo izaziva drugačije osećaje?
Verovatno si primetila da isti fizički gest može da izazove potpuno različite reakcije, u zavisnosti od toga ko se nalazi preko puta tebe.
Poljubac sa osobom u koju smo zaljubljeni može da izazove uzbuđenje, osećaj sigurnosti, nežnost i želju za bliskošću. Sa druge strane, poljubac sa nepoznatom osobom može biti samo prijatan fizički doživljaj, bez dublje emocionalne reakcije.
Razlog se delimično nalazi u načinu na koji mozak obrađuje emocionalnu i fizičku bliskost.
Kada smo zaljubljeni, važnu ulogu imaju različiti neurotransmiteri i hormoni:
Dopamin je povezan sa sistemom nagrade, motivacijom i osećajem zadovoljstva.
Oksitocin učestvuje u procesima društvenog povezivanja, poverenja i emocionalne bliskosti.
Noradrenalin učestvuje u reakciji uzbuđenja i može doprineti ubrzanom radu srca i osećaju treme.
Endogeni opioidi povezani su sa osećajem prijatnosti i zadovoljstva.
Važno je razumeti da nijedna od ovih supstanci sama po sebi ne predstavlja hemijski dokaz ljubavi. Emocije nastaju kroz složenu interakciju moždanih sistema, iskustava i odnosa sa drugom osobom.
Ako te zanima kako se privlačnost postepeno pretvara u dublje emocije, pročitaj i naš tekst Zašto se zaljubljujemo baš kada ne planiramo?. Ponekad upravo onda kada prestanemo da analiziramo svaki susret, dozvolimo sebi da nekoga zaista upoznamo.
Zašto se ljubimo zatvorenih očiju?
Zatvaranje očiju tokom poljupca nije samo romantičan gest koji viđamo u filmovima.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da na taj način smanjujemo količinu vizuelnih informacija i usmeravamo pažnju na druge čulne doživljaje.
Dodir, miris, ukus i pokreti postaju izraženiji deo iskustva. Mozak može lakše da se usredsredi na ono što osećamo u tom trenutku.
Naravno, ne zatvaraju svi ljudi oči dok se ljube. Neki vole da posmatraju partnera, a drugi spontano sklapaju kapke. Ne postoji univerzalno pravilo koje određuje kako bi poljubac trebalo da izgleda.
Ono što je važno jeste da nam poljubac prija i da postoji obostrana želja za njim.
Može li poljubac da promeni naše raspoloženje?
Može. Fizička nežnost i bliski kontakt mogu biti povezani sa promenama u raspoloženju i fiziološkim reakcijama organizma.
Ljubljenje može da podstakne osećaj bliskosti, zadovoljstva i opuštanja. Kod nekih ljudi može doprineti smanjenju subjektivnog osećaja stresa, naročito kada je deo odnosa u kojem postoje poverenje i emocionalna sigurnost.
Zato poljubac ponekad može da bude mnogo više od uvoda u intimnost. Može biti način da partneru pokažemo da smo tu, da nam nedostaje, da ga želimo ili jednostavno da nam je važan.
Ponekad je jedan nežan poljubac posle napornog dana dovoljan da se osetimo malo bolje.
A ako se pitaš kako da razlikuješ prolaznu privlačnost od ozbiljnijih emocija, pročitaj i tekst Razlika između dopadanja i zaljubljenosti: Kako da znaš šta on zaista oseća?.
Može li ljubljenje da prenese bolesti?
Iako poljupce najčešće povezujemo sa romantikom, postoji i druga strana ove priče.
Tokom ljubljenja dolazi do razmene pljuvačke i mikroorganizama koji se prirodno nalaze u usnoj duplji. To znači da se određene infekcije mogu preneti ovim putem.
Među njima su:
Herpes simplex virus, posebno kada postoji aktivna promena na usnama.
Epstein-Barr virus, koji može izazvati infektivnu mononukleozu.
Neki respiratorni virusi koji se prenose bliskim kontaktom.
Određeni mikroorganizmi koji se razmenjuju putem pljuvačke.
To, naravno, ne znači da svaki poljubac predstavlja zdravstveni rizik ili da treba da izbegavamo nežnost. Važno je izbegavati ljubljenje kada imamo aktivan herpes, ranice u ustima ili simptome zarazne bolesti.
Dobra oralna higijena i odgovorno ponašanje predstavljaju jednostavne načine da smanjimo rizik.
Zašto nam je važna hemija između dvoje ljudi?
Često kažemo da između dve osobe postoji hemija. Nekada je osetimo već pri prvom susretu, a nekada se razvija postepeno, kroz razgovore, dodire, zajedničke trenutke i upoznavanje.
Iako izraz „hemija“ zvuči romantično, iza njega se kriju brojni biološki i psihološki procesi.
Privlačnost nije samo pitanje fizičkog izgleda. Na nju mogu uticati miris, glas, način komunikacije, prethodna iskustva, emocionalna dostupnost i osećaj sigurnosti koji imamo pored određene osobe.
Zato se može dogoditi da nas neko fizički privlači, ali da poljubac ne izazove ono što smo očekivali. Isto tako, osoba koju u početku nismo posmatrali na romantičan način može vremenom postati neko čiji dodir i blizina izazivaju sasvim drugačije emocije.
O tome koliko se naše predstave o ljubavi menjaju govori i tekst Zašto više ne jurimo leptiriće u stomaku, već mir u ljubavi?. Jer uzbuđenje jeste lepo, ali osećaj sigurnosti i emocionalne stabilnosti često je ono što nam dugoročno najviše znači.
Da li je prvi poljubac zaista toliko važan?
Prvi poljubac često zauzima posebno mesto u našim sećanjima. Ne mora nužno biti savršen, filmski ili spektakularan. Ponekad ga pamtimo upravo zbog nespretnosti, treme i neizvesnosti.
Razlog je i u tome što emocionalno značajni događaji mogu ostaviti snažan trag u našem pamćenju.
Kada nam je do nekoga stalo, obraćamo više pažnje na detalje: kako nas je pogledao, koliko nam je bio blizu, šta je rekao neposredno pre poljupca i kako smo se osećali posle njega.
Zato se prvi poljubac često ne pamti samo kao dodir usana, već kao čitav emocionalni doživljaj.
Ipak, ne treba zaboraviti da kvalitet odnosa ne određuje jedan trenutak. Mnogo je važnije ono što dolazi posle njega – komunikacija, poštovanje, poverenje i način na koji se dvoje ljudi odnose jedno prema drugom.
Ako želiš da razumeš kako se emocije prepoznaju kroz ponašanje, pogledaj i Kada muškarac shvati da je zaljubljen – unutrašnji trenutak koji sve menja.
Poljubac je mnogo više od dodira
Nauka nam pokazuje da se iza jednog poljupca krije čitav niz fizioloških i emocionalnih reakcija. U njemu učestvuju naša čula, nervni sistem, mozak i hemijski procesi koji doprinose osećaju zadovoljstva i bliskosti.
Ali možda je najzanimljivije to što poljubac nikada ne doživljavamo potpuno odvojeno od osobe sa kojom ga razmenjujemo.
Isti dodir može biti uzbudljiv, nežan, neprijatan ili potpuno beznačajan, u zavisnosti od naših osećanja i odnosa koji imamo sa drugom osobom.
Zato možda nije najvažnije koliko dugo traje poljubac, već kako se osećamo dok se ljubimo – i šta nam taj trenutak znači.
Jer postoje poljupci koji traju nekoliko sekundi, a ostaju u sećanju mnogo duže.
