Ista čaša vina, isto društvo, ista količina alkohola – ali ne nužno i isti efekat. Žene često brže osećaju dejstvo alkohola nego muškarci, a razlog nije u tome što imaju manju toleranciju ili što nisu navikle da piju. Razlika se, između ostalog, krije u biologiji, načinu na koji organizam obrađuje alkohol i načinu na koji mozak reaguje na njega.
Sigurno si nekada primetila da neko posle jedne čaše vina postane pričljiviji, opušteniji i raspoloženiji, dok druga osoba gotovo i ne oseća promenu. A možda si se i sama zapitala zašto ti je ponekad dovoljno jedno ili dva pića da osetiš vrtoglavicu, dok muškarac koji sedi preko puta tebe može da popije istu količinu i deluje sasvim trezveno.
Odgovor nije samo u telesnoj težini, navikama ili individualnoj toleranciji. Žensko i muško telo ne obrađuju alkohol na potpuno isti način. I upravo tu počinje priča o biologiji, metabolizmu i mozgu.
Zašto žene brže osećaju dejstvo alkohola?
Kada popijemo alkoholno piće, alkohol relativno brzo ulazi u krvotok. Deo se apsorbuje već u želucu, dok najveći deo prelazi u tanko crevo, odakle se dalje prenosi kroz organizam.
Pre nego što alkohol dospe u ostatak tela, određena količina može da se razgradi u želucu i jetri pomoću enzima koji se zove alkohol-dehidrogenaza (ADH).
Ovaj proces poznat je kao metabolizam prvog prolaza. Njegova uloga je da deo alkohola razgradi pre nego što dospe u sistemsku cirkulaciju.
Međutim, istraživanja ukazuju na to da žene u proseku imaju manju aktivnost ovog enzima u želucu, zbog čega veći deo unetog alkohola može da dospe u krvotok.
Jedno istraživanje iz 1990. godine obuhvatilo je 20 muškaraca i 23 žene. Učesnici su dobijali uporedive količine alkohola prilagođene telesnoj težini. Rezultati su pokazali da su žene u proseku imale više koncentracije alkohola u krvi.
To znači da ista količina alkohola ne mora da proizvede isti efekat kod dve osobe.
Nije sve u telesnoj težini – važna je i količina vode u organizmu
Jedan od važnih razloga zbog kojih žene često brže osećaju dejstvo alkohola jeste razlika u sastavu tela.
Alkohol je rastvorljiv u vodi, a ne u masnom tkivu. Žene u proseku imaju manji procenat telesne vode i veći procenat masnog tkiva u odnosu na muškarce slične telesne težine.
Zbog toga ista količina alkohola može da se rasporedi u manjoj količini telesne vode, što može dovesti do više koncentracije alkohola u krvi.
Drugim rečima, nije dovoljno da uporedimo samo koliko kilograma neko ima. Važno je i kakav je sastav njegovog tela.
Naravno, ovo su prosečne biološke razlike. Na reakciju organizma utiču i godine, genetika, hrana, brzina konzumiranja alkohola, lekovi, zdravstveno stanje i drugi faktori.
Kako alkohol utiče na ženski mozak?
Razlike se ne završavaju u krvotoku. Alkohol deluje na centralni nervni sistem, menja komunikaciju između nervnih ćelija i utiče na neurotransmitere koji regulišu raspoloženje, ponašanje, pažnju i osećaj zadovoljstva.
Posebno su važni GABA i glutamat, neurotransmiterski sistemi koji učestvuju u regulaciji moždane aktivnosti.
Alkohol pojačava inhibitorno dejstvo GABA sistema, dok istovremeno utiče na glutamat, koji ima važnu ulogu u pobuđivanju nervnih ćelija. Zbog toga dolazi do usporavanja reakcija, slabije koordinacije, promena u proceni situacije i smanjenja samokontrole.
Pored toga, alkohol utiče i na dopaminski sistem, koji je povezan sa motivacijom i osećajem nagrade.
Neka istraživanja ukazuju na moguće polne razlike u moždanim reakcijama na alkohol i njegovim efektima na sistem nagrađivanja. Ipak, nije precizno tvrditi da ženski mozak uvek reaguje snažnije ili da svaka žena doživljava veći osećaj zadovoljstva nakon konzumiranja alkohola.
Važno je razumeti da alkohol ne utiče samo na to koliko ćemo biti opuštene. On menja i način na koji razmišljamo, donosimo odluke i reagujemo na okolinu.
Zašto alkohol može da poveća rizik od zavisnosti kod žena?
Jedan od posebno važnih aspekata istraživanja jeste odnos između alkohola i sistema nagrađivanja u mozgu.
Kada pijemo alkohol, mozak može da oslobodi dopamin, neurotransmiter koji učestvuje u osećaju zadovoljstva, motivaciji i učenju kroz nagradu. Upravo zbog toga alkohol kod nekih ljudi može da stvori osećaj opuštenosti, prijatnosti ili privremenog udaljavanja od svakodnevnih problema.
Međutim, ono što u početku deluje kao način za opuštanje može vremenom postati obrazac ponašanja.
Kod žena postoje istraživanja koja ukazuju na specifične razlike u razvoju problema povezanih sa alkoholom. Jedan od fenomena koji se proučava jeste takozvani telescoping effect – ubrzano napredovanje od početka problematičnog konzumiranja alkohola do razvoja ozbiljnijih posledica.
To znači da žene u pojedinim istraživanjima pokazuju brži razvoj zdravstvenih problema povezanih sa alkoholom, čak i kada imaju kraću istoriju intenzivnog konzumiranja.
Ipak, rizik od zavisnosti ne može se objasniti samo polom. Na njega utiču genetika, mentalno zdravlje, stres, porodična istorija, okruženje i obrasci konzumiranja.
Alkohol zato nije bezazlen način da se izborimo sa neprijatnim emocijama, usamljenošću ili pritiskom svakodnevice.
Zašto žene ne bi trebalo da porede svoju toleranciju sa muškarcima?
Postoji jedna česta situacija: žena popije dve čaše vina, oseti da joj se vrti u glavi, a zatim se našali kako muškarac pored nje može da popije mnogo više.
Ali tolerancija nije takmičenje.
Činjenica da neko može da popije veću količinu alkohola bez vidljivih znakova opijenosti ne znači da alkohol ne utiče na njegov organizam. Tolerancija se može razviti ponovljenim izlaganjem alkoholu, ali ona ne znači da je telo zaštićeno od njegovih štetnih posledica.
Štaviše, povećana tolerancija može biti jedan od znakova razvoja problema sa alkoholom.
Važno je i da ne postoji univerzalna količina alkohola koja će kod svake žene izazvati isti efekat. Čak i kod iste osobe reakcija može biti drugačija u zavisnosti od toga da li je jela, koliko brzo pije, koliko je umorna i da li uzima određene lekove.
Zato poređenje sa partnerom, prijateljem ili koleginicom nema mnogo smisla. Svaki organizam ima svoje granice.
Alkohol i žensko zdravlje: posledice koje ne treba zanemariti
Brže dostizanje viših koncentracija alkohola u krvi nije jedina razlika o kojoj bi trebalo govoriti.
Istraživanja ukazuju da žene mogu razviti određene zdravstvene komplikacije povezane sa alkoholom nakon kraćeg perioda intenzivnog konzumiranja ili pri manjoj ukupnoj izloženosti nego muškarci.
Među mogućim posledicama dugotrajnog i prekomernog konzumiranja nalaze se:
Problemi sa jetrom – uključujući masnu jetru, alkoholni hepatitis i cirozu.
Poremećaji pamćenja i koncentracije – alkohol može negativno uticati na kognitivne funkcije.
Povećan rizik od određenih vrsta karcinoma – uključujući rak dojke.
Problemi sa snom – iako alkohol može izazvati pospanost, narušava kvalitet sna.
Promene raspoloženja – može pogoršati anksioznost, depresivne simptome i emocionalnu nestabilnost.
Posebno je važno znati da se alkohol povezuje sa povećanim rizikom od raka dojke. Ne postoji potpuno bezbedna količina alkohola u pogledu rizika od karcinoma, a rizik raste sa količinom konzumiranog alkohola.
Zbog toga je važno da alkohol ne posmatramo samo kroz pitanje koliko brzo ćemo osetiti njegovo dejstvo, već i kroz dugoročni uticaj na zdravlje.
Da li hrana, voda i tempo pijenja mogu da naprave razliku?
Da, određene navike mogu uticati na brzinu apsorpcije alkohola i intenzitet njegovog dejstva.
Ako pijemo na prazan stomak, alkohol se obično brže apsorbuje. Hrana može usporiti apsorpciju, ali ne može sprečiti opijanje niti neutralisati alkohol.
Voda između alkoholnih pića može pomoći u održavanju hidratacije, ali ne ubrzava razgradnju alkohola. Kafa, hladan tuš ili šetnja takođe ne mogu da nas otrezne.
Najvažnije je razumeti da jedino vreme omogućava organizmu da metaboliše alkohol.
I još nešto: osećaj da smo potpuno dobro ne znači da smo sposobni za vožnju. Alkohol može narušiti procenu, pažnju i koordinaciju i pre nego što primetimo izražene simptome opijenosti.
Kako prepoznati kada alkohol postaje način za beg od svakodnevice?
Ne mora svako ko popije čašu vina posle napornog dana da ima problem sa alkoholom. Povremeno konzumiranje i zavisnost nisu isto.
Ipak, vredi zastati i razmisliti o sopstvenim navikama kada alkohol postane nešto bez čega ne možemo da zamislimo opuštanje.
Neki od znakova na koje treba obratiti pažnju su:
Imaš potrebu da piješ svaki put kada si pod stresom.
Sve češće koristiš alkohol kako bi lakše zaspala.
Teško ti je da se opustiš bez pića.
Primećuješ da ti je potrebno sve više alkohola da bi postigla isti efekat.
Pokušavaš da smanjiš konzumiranje, ali ti to ne polazi za rukom.
Nastavljaš da piješ uprkos tome što primećuješ negativne posledice.
Ako se prepoznaješ u nekim od ovih situacija, razgovor sa lekarom ili stručnjakom za bolesti zavisnosti može biti važan prvi korak. Nema razloga za stid niti za odlaganje traženja podrške.
Briga o sebi podrazumeva i sposobnost da prepoznamo kada nam je potrebna pomoć. O tome koliko je važno postaviti granice i prema sebi i prema drugima pisali smo i u tekstu Granice koje svaka žena mora da postavi – i u ljubavi i na poslu.
Šta zapravo treba da zapamtimo?
Žene nisu manje sposobne da podnesu alkohol zato što su manje navikle na njega. Razlike u sastavu tela, metabolizmu i načinu na koji alkohol deluje na organizam mogu dovesti do toga da ista količina pića izazove različite reakcije.
Zato sledeći put kada se nađeš za stolom sa društvom, nemoj svoju granicu meriti prema tome koliko može neko drugi da popije.
Dve čaše vina ne moraju biti dve čaše vina za svaki organizam.
A možda je najvažnije da prestanemo da posmatramo toleranciju na alkohol kao nešto čime treba da se pohvalimo. Sposobnost da popijemo više ne znači da smo zdraviji, otporniji ili da bolje poznajemo svoje telo.
Briga o sebi nije u tome koliko možemo da izdržimo, već u tome koliko dobro umemo da prepoznamo šta nam prija, a šta nam šteti.
Najčešća pitanja o alkoholu i razlikama između žena i muškaraca
Da li se žene zaista brže opijaju od muškaraca?
U proseku, da. Žene često dostižu višu koncentraciju alkohola u krvi nakon konzumiranja iste količine alkohola, čak i kada se uzmu u obzir razlike u telesnoj težini.
Zašto žene imaju više alkohola u krvi nakon istog pića?
Jedan od razloga je manji procenat telesne vode u proseku, kao i razlike u metabolizmu alkohola pre nego što dospe u krvotok.
Da li alkohol više šteti ženskom organizmu?
Žene mogu biti podložnije određenim posledicama dugotrajnog konzumiranja alkohola, uključujući oštećenja jetre i neke druge zdravstvene probleme.
Da li žene brže razvijaju zavisnost od alkohola?
Neka istraživanja ukazuju na brže napredovanje od problematičnog konzumiranja do ozbiljnijih posledica kod žena. Ipak, razvoj zavisnosti zavisi od brojnih bioloških, psiholoških i društvenih faktora.
Da li voda i hrana sprečavaju opijanje?
Hrana može usporiti apsorpciju alkohola, a voda doprineti hidrataciji. Međutim, ni jedno ni drugo ne sprečava opijanje niti ubrzava razgradnju alkohola.
