Živimo u vremenu u kojem pokušavamo da kontrolišemo gotovo sve – od ishrane i fizičke aktivnosti do produktivnosti i kvaliteta sna. A šta ako upravo ta potreba za kontrolom postaje jedna od prepreka našem odmoru?
Koliko puta si legla u krevet umorna, pogledala na sat i pomislila: „Moram odmah da zaspim, sutra me čeka težak dan“? A onda je prošlo još pola sata, pa sat, dok si u glavi računala koliko ti je vremena ostalo do alarma.
Paradoks je u tome što što više pokušavamo da nateramo sebe da zaspimo, to nam san ponekad postaje nedostižniji.
Savremena istraživanja sna i evolutivne biologije otvaraju zanimljivo pitanje: da li smo zaista zaboravili kako da spavamo ili smo od odmora napravili još jednu obavezu koju moramo da ispunimo?
Ideja koja se pojavljuje u knjizi Primitive Sleep Method autora Merijna Pandeurara upravo je to – možda problem nije u samom snu, već u načinu na koji savremeni čovek pokušava da ga kontroliše.
Kada potreba za savršenim snom postane novi izvor stresa
Danas gotovo sve merimo. Koliko koraka smo napravile, koliko vode popile, koliko kalorija potrošile, koliko sati spavale i koliko je od toga bilo dubokog sna.
Pametni satovi i aplikacije omogućavaju nam da pratimo različite pokazatelje, ali istovremeno mogu da stvore dodatni pritisak. Ako aplikacija pokaže loš rezultat, već od jutra možemo imati utisak da nismo dovoljno odmorile, čak i kada se subjektivno osećamo dobro.
Problem nastaje kada praćenje sopstvenog zdravlja prestane da bude korisna informacija i postane još jedan razlog za zabrinutost.
Upravo zato je važno razumeti da kvalitetan san nije takmičenje u kojem postoji univerzalna ocena koju svako mora da dostigne.
Ne spavamo svi isto. Na naše potrebe utiču godine, životni ritam, zdravstveno stanje, stres, fizička aktivnost i brojne druge okolnosti.
O ovoj temi smo već pisali u tekstu Da li treba verovati pametnom satu kada procenjuje kvalitet sna?, u kojem smo objasnili zašto rezultate sa pametnih uređaja treba posmatrati kao smernice, a ne kao konačnu procenu našeg zdravlja.
Savremeni način života možda je veći problem nego što mislimo
Naši dani često izgledaju kao niz obaveza bez jasne granice između posla, privatnog života i vremena koje bi trebalo da pripada samo nama.
Odgovaramo na poruke pred spavanje, proveravamo mejlove, razmišljamo o sutrašnjim zadacima i pokušavamo da završimo još samo jednu stvar.
Telo je možda fizički umorno, ali um i dalje radi.
Tu se krije jedan od važnih izazova savremenog života: teško nam je da se isključimo čak i onda kada više ništa ne moramo da radimo.
Stalna dostupnost, previše informacija, poslovni pritisak i osećaj da uvek nešto propuštamo mogu doprineti napetosti koja se prenosi i na večernje sate.
Zato nije neobično da osoba bude iscrpljena, a da ipak ne može lako da zaspi.
U tekstu Kada ti ponestane volje – možda ti ne treba motivacija, nego dozvola da staneš bavili smo se upravo tom vrstom unutrašnjeg umora. Ponekad nam ne treba još jedan podsticaj da budemo produktivnije, već prostor u kojem ne moramo ništa da dokazujemo.
Zašto pokušavamo da kontrolišemo nešto što bi trebalo da dolazi prirodno?
Jedna od zanimljivijih ideja knjige Primitive Sleep Method jeste da san ne bi trebalo da posmatramo kao zadatak koji moramo uspešno da obavimo.
Autor, koji se bavio biološkom psihologijom i istraživanjem tretmana hronične nesanice, polazi od toga da je spavanje prirodan biološki proces, a ne veština koju treba neprestano usavršavati.
Poređenje sa načinom života naših dalekih predaka ne znači da su oni imali savršen san ili da treba da kopiramo njihove navike. Poenta je u tome da preispitamo koliko smo se udaljili od prirodnog ritma tela.
Danas često odlazimo u krevet sa čitavom listom očekivanja:
Moram da zaspim pre ponoći.
Moram da spavam osam sati.
Moram da imam dovoljno dubokog sna.
Ne smem da se budim tokom noći.
Sutra moram da ustanem odmorna i produktivna.
Kada se sve to pretvori u pritisak, odlazak u krevet može početi da izaziva nervozu umesto osećaja sigurnosti.
Zato je važno napraviti razliku između brige o kvalitetu sna i opsesivnog pokušaja da svaku noć kontrolišemo do poslednjeg minuta.
Emocionalni umor ne nestaje uvek kada legnemo
Postoji posebna vrsta umora koju ne možemo da rešimo samo jednim dužim spavanjem.
To je umor od stalnog razmišljanja, preispitivanja, neizgovorenih emocija, problema u odnosima i očekivanja koja imamo od sebe.
Možda si tokom dana funkcionisala sasvim normalno. Završila si obaveze, razgovarala sa ljudima, odgovarala na poruke i smejala se. A onda, kada se sve utiša, počinju misli koje nisi stigla da čuješ tokom dana.
Vraćaš razgovore, analiziraš nečije ponašanje, razmišljaš o odlukama i zamišljaš različite scenarije.
U takvim situacijama krevet postaje mesto na kojem se susrećeš sa svim onim što si tokom dana odlagala.
Nije slučajno što su stres i emocionalno opterećenje povezani sa problemima sa spavanjem. Kada smo pod pritiskom, organizmu može biti teže da pređe u stanje opuštenosti koje pogoduje uspavljivanju.
O tome govori i naš tekst Zašto muškarci ćute kada im je najteže? Psiholog objašnjava uzroke i posledice, koji otvara pitanje potiskivanja emocija i načina na koji se unutrašnja napetost može odraziti na svakodnevno funkcionisanje.
Takođe, sagorevanje na poslu nije samo pitanje nedostatka energije. Dugotrajan stres može se odraziti na raspoloženje, koncentraciju i san.
Kako da prestanemo da pravimo pritisak oko spavanja?
Ne postoji čarobna formula koja garantuje da ćemo svake večeri zaspati za pet minuta. Ipak, postoje navike koje mogu pomoći da stvorimo bolje uslove za odmor.
1. Nemoj da pretvaraš odlazak u krevet u test uspešnosti.
Ne moraš svake noći da dostigneš idealan broj sati. Umesto stalnog gledanja na sat i računanja koliko ti je vremena ostalo do buđenja, pokušaj da pažnju prebaciš na opuštanje.
2. Napravi granicu između dana i noći.
Ako je moguće, završi poslovne obaveze pre odlaska u krevet. Ostavi poruke i društvene mreže po strani i dozvoli sebi da ne budeš dostupna baš svakog trenutka.
3. Obrati pažnju na ono što te emocionalno opterećuje.
Ako se stalno vraćaš na isti problem, možda ti je potreban razgovor, zapisivanje misli ili konkretno rešavanje situacije. Ignorisanje onoga što osećaš ne znači da će ono nestati.
4. Ne pokušavaj da nadoknadiš svaki dan dodatnim naporom.
Ponekad je potrebno smanjiti broj obaveza, a ne pronaći još efikasniji način da ih sve završimo.
5. Pronađi večernji ritam koji ti odgovara.
Knjiga, topli tuš, prigušeno svetlo ili nekoliko minuta mirnog disanja mogu postati signal da je vreme za usporavanje.
Više o tome pročitaj u našem tekstu Najbolje večernje navike za miran san i uspešan sledeći dan.
Ipak, važno je naglasiti da dugotrajna nesanica nije nešto što treba svesti samo na stres ili nedostatak opuštanja. Ako se problemi sa spavanjem ponavljaju, utiču na svakodnevno funkcionisanje ili traju duže vreme, potrebno je razgovarati sa lekarom. Kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBT-I) jedan je od preporučenih pristupa u tretmanu hronične nesanice.
Možda nam ne treba bolja rutina, već manje pritiska
Zanimljivo je da se potreba za kontrolom ne završava kada završimo posao. Prenosimo je i na slobodno vreme, odnose, izgled, ishranu, pa čak i na odmor.
Želimo da se odmaramo pravilno, da budemo dovoljno produktivne, da imamo kvalitetne navike i da svakog jutra ustanemo kao najbolja verzija sebe.
Ali život ne funkcioniše baš tako.
Nekada ćemo zaspati odmah. Nekada ćemo se okretati po krevetu. Nekada ćemo imati odličan dan uprkos kraćem snu, a nekada ćemo se probuditi umorne i posle osam sati odmora.
To ne znači da smo nešto pogrešile.
Kako smo već pisali u tekstu Biti disciplinovan znači biti nežan prema sebi, briga o sebi ne bi trebalo da se pretvori u još jedan oblik samokritike.
Možda je upravo to jedna od važnijih lekcija savremenog života: ne moraš sve da optimizuješ da bi živela dobro.
Spavanje nije projekat. Nije takmičenje. Nije još jedna stavka na listi obaveza.
To je prirodna potreba kojoj treba da napravimo prostor.
San nije nešto što treba da zaslužiš
Možda smo toliko navikle da budemo odgovorne, dostupne, organizovane i produktivne da smo zaboravile kako izgleda jednostavno prepustiti se odmoru.
Knjiga Primitive Sleep Method podseća nas na zanimljivu perspektivu: možda nije potrebno da neprestano popravljamo svoj san, već da preispitamo način života koji nam otežava da se odmorimo.
Jer nekada nije problem u tome što ne znamo kako da spavamo. Problem je što ni kada legnemo ne prestajemo da razmišljamo o svemu što moramo.
A odmor ne bi trebalo da bude još jedna stvar u kojoj moramo da budemo dobre.
Na kraju, ne moraš da budeš produktivna čak ni kada odmaraš. Dovoljno je da sebi dozvoliš da staneš.
