Od detinjstva nas oblikuju – kroz bajke, crtane filmove, modne časopise, pa čak i komentare najbližih – da su druge žene naša konkurencija. Učimo da je uvek „ona lepša“, „ona bolja“, „ona poželjnija“. Takmičenje se podrazumeva. Ali ono što se retko pita jeste: kome zapravo koristi kada žene nisu ujedinjene?
Od malih nogu uče nas da se takmičimo – za pažnju, za priznanje, za mesto pod suncem. Uče nas da gledamo druge žene kao rivalke, a ne kao saveznice. Ali istina je drugačija: nismo konkurencija – samo nas tako uče. Ta ideja nije naša, već nametnuta. I što je najvažnije – možemo je odbaciti. Možemo birati podršku umesto takmičenja. Vreme je da pišemo novu priču – onu u kojoj žene stoje zajedno.
Kako i kada nas uče da budemo suparnice
Društveni narativi nas često guraju u uloge koje zahtevaju upoređivanje. Način na koji je predstavljena ženska lepota, uspeh, pa čak i majčinstvo, bazira se na nedostižnim standardima i poređenjima. Umesto da cenimo individualnost, mi učimo da „jedna mora biti bolja od druge“.
-
U školi: Takmičimo se za ocene, simpatije, mesto u društvu.
-
Na poslu: Borimo se za ograničeni broj „ženskih mesta za uspeh“.
-
U privatnom životu: Ne retko se svesno ili nesvesno nadmećemo za pažnju partnera, društva, čak i porodice.
Ovaj obrazac se toliko često ponavlja da postaje „normalan“. A nije.
Mediji i kultura: Suptilno ali moćno oružje
Reality emisije, naslovi žute štampe, filmovi i serije često romantizuju suparništvo između žena. „Koja je bolje obučena?“ „Koja se bolje snašla nakon razvoda?“ „Koja je brže smršala nakon porođaja?“
Ovo nije bezazlena zabava – ovo je kulturološko oblikovanje. Naša podsvest usvaja poruku: “Nema dovoljno prostora za sve nas. Moraš biti bolja.”
Istina: Žene nisu prirodno sklone rivalstvu
Istraživanja u oblasti psihologije i sociologije pokazuju da su žene po prirodi sklonije povezivanju i empatiji. U prvim zajednicama kroz istoriju, žene su se oslanjale jedna na drugu za preživljavanje, podizanje dece i zaštitu zajednice. Ideja da smo „genetski sklone drami“ je mit – i još jedan način da nas udalje.
Pravo pitanje nije zašto se žene ne slažu već ko ima koristi od toga kad se ne slažemo?
Kako možemo promeniti narativ
Vreme je da svesno raskinemo sa naučenim obrascima. To zahteva rad na sebi, introspekciju i često – nelagodna pitanja.
Evo nekoliko koraka koji vode ka ženskom jedinstvu:
-
Prepoznaj naučene reakcije – Kada osetiš ljubomoru ili potrebu da se upoređuješ, zastani. Zapitaj se: Odakle dolazi ovaj osećaj?
-
Deli komplimente – Istinska snaga je u sposobnosti da prepoznaš lepotu i uspeh u drugoj ženi bez da se zbog toga umanjuješ.
-
Stvaraj sigurne prostore – Okruži se ženama koje ne takmiče, već podržavaju. Ako takav prostor ne postoji – napravi ga.
-
Zagovaraj sestrinstvo – Budi žena koja podiže druge žene. Glasno, vidljivo i autentično.
Šta znači biti „za“ drugu ženu?
To je i kada proslaviš uspeh žene koju ne poznaješ – jer znaš da njen uspeh ne znači tvoj poraz. Zajedno možemo daleko – daleko više nego što mislimo.
Možemo bolje. Zaslužujemo bolje.
Nismo konkurencija. Nismo rivalkinje. Nismo „ona bolja“ i „ona lošija“. Mi smo ogledala, podrška, snaga jedna drugoj. Ako nas tako nisu učili – vreme je da mi budemo te koje će učiti drugačije.
Jer svet u kojem žene stoje jedna uz drugu, a ne jedna protiv druge – to je svet u kojem svi dobijamo.
