By Lips&Heels 
U 93. godini života preminuo je Zdravko Šotra, jedan od najpoznatijih srpskih reditelja i scenarista, čovek čije su priče obeležile decenije domaće kulture i televizije. Njegova umetnost ostavila je dubok trag ne samo u istoriji filma, već i u srcima miliona gledalaca, naročito onih koji su kroz njegove likove i priče prepoznavali sopstvene životne borbe, ljubavi i snove.
Život posvećen umetnosti
Zdravko Šotra rođen je 14. februara 1933. godine u Stocu, a diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Od samih početaka pokazivao je izuzetnu posvećenost umetnosti i osećaj za priču koja dopire do svakog gledaoca.
Na Televiziji Beograd radio je od njenog osnivanja 1958. godine, pa sve do 2001. godine, stvarajući više od 120 televizijskih i filmskih ostvarenja. Njegov profesionalni put obeležili su projekti koji su danas deo kolektivnog sećanja — priče o ljubavi, veri, porodici i vremenu koje nas oblikuje.
Reditelj koji je spajao epohe i emocije
Zdravko Šotra je stvarao priče koje su spajale istorijsko i lično, predratni i poratni svet, likove malih ljudi i velikih vizionara. Njegov rukopis odlikuje toplina, humor i duboka humanost. Njegove serije i filmovi osvetljavali su svakodnevicu, otkrivajući koliko je život krhak, ali i koliko može biti veličanstven.
Njegova dela nisu bila samo umetnost – bila su ogledalo društva i ljudske duše. Publika je u njima pronalazila utehu, inspiraciju i nostalgičan pogled na vreme kada su emocije bile jednostavnije, a vrednosti čvršće.
Nasleđe koje traje
Kroz više od četiri decenije rada, Zdravko Šotra je oblikovao kulturu jedne nacije. Njegovi projekti, prikazivani na malim ekranima i u bioskopima, dokaz su da umetnost ima moć da spoji generacije.
Za mnoge žene koje su odrastale uz njegove serije i filmove, Šotrin opus ostaje simbol ljubavi, dostojanstva i snage – onih osobina koje najlepše osvetljavaju ženski svet.
Večno svetlo domaće kinematografije
Odlazak Zdravka Šotre predstavlja kraj jedne epohe, ali i podsećanje da prava umetnost nikada ne umire. Njegove priče, dijalozi i kadrovi živeće zauvek – kao svedočanstvo o vremenu, ljudima i emocijama koje nas sve povezuju.