666
U srcu banatske ravnice, udruženje „Novoseljanke Boboacele“ stvara ne samo ukusan hleb, već i most između prošlosti i sadašnjosti. Inspirisan spontanim razgovorom uz šolju kafe, ovo udruženje žena odlučilo je oživeti duh zajedništva i očuvati bogato kulturno nasleđe. Njihova predanost pravljenju hleba od tradicionalnog kvasca, nazvanog komlov, odražava se u svakom zalogaju, prenoseći mirise i ukuse prošlih vremena.
Kako ste došli na ideju da osnujete udruženje žena koje se bavi pravljenjem hleba?
Ideja za osnivanje udruženja se javila slučajno, uz kafu sa mojom snajom i mamom dok smo na televizoru glendale prilog o jednom udruženju. Zapitala sam se zašto u našem mestu nema udruženje žena, a mesto je dosta veliko, a neka manja mesta imaju i tako smo nas tri odlučile da pozovemo i ostale žene iz mesta i osnujemo udruženje.
Udruženje se bavi afirmacijom žena u ruralnoj sredini, negovanjem i očuvanjem tradicije i običaja oba naroda koji godinama žive na ovim prostorima, a to su Srbi i Rumuni pa otud i dvojezični naziv udruženja. Kako je u našem mestu glavna grana privrede poljoprivreda tako smo i mi odabrale da naša glavna manifestacija bude vezana za to, a ona nosi naziv „Banatski hleb“ i po njoj smo prepoznatljive.
Otišle smo korak dalje i uz pomoć prijatelja udruženja ( ljudi koji su istraživali razne vrste kvasca ) kao i uz pomoč naše meštanke koja je u tom trenutku imala blizu 90 godina došli smo do originalnog recepta za komlov – kvasac kojeg same pravimo, a koji je sa našeg prostora.
2.Kako biste opisali proces pravljenja hleba od kvasca? Koje ključne korake i sastojke koristite?
Proces pravljenja hleba od ovog kvasca je isti kao i proces koji je svima poznat. Akcenat bi bio u samom procesu pravljenja kvasca jer obično ljudi tu vrstu kvasca vežu za samo testo koje se ostavljalo od prethodno umešenog testa. Međutim ovaj kvasac se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna uz dodatke mekinja, vode i soli. Ono što je bitno je način i dužina sušenja ovog kvasca. Tako napravljen kvasac, adekvatno čuvan može trajati i do godinu dana.
3.Kakvu ulogu ima tradicija i nasleđe u vašem udruženju? Da li se prenose neke specifične tehnike ili recepti s generacije na generaciju?
Tradicija i nasleđe imaju veliku ulugu jer upravo je to i jedan od ciljeva udruženja kao i to da sve to prenesemo mlađim generacija jer je veoma bitno da deca ne zaborave svoje korene. Što se tiče neke specifične tehnike pravljenja hleba, banatski hleb je od davnina pečen u velikoj šerpi, u zidanim furunama i bio je zarezan kao da smeje. U to vreme hleb je bio jako veliki i trajao je i po nekoliko dana. Takođe, ono što je bitno je koliko puta če se hleb premesiti tako da proces pravljenja hleba može da traje i više od šest sati.
4.Koje vrste hleba pravite u udruženju? Postoje li neki posebni lokalni recepti koje često koristite?
U udruženju se vežemo baš za taj hleb sa komlovom, a za njega njega smo i dobile i sajamski sertifikat na Međunarodnom sajmu Etno hrane i pića u Beogradu u kategoriji Hleb, peciva i kolači. Takođe, pravimo i druge vrsta hleba : sa semenkama, beskvasni hleb, sa raznim vrstama brašna kao i slavske kolače. Ono što je bitno je da kada pojedete krišku domaćeg hleba ste siti jer nemaju razne aditive.
5.Kako se udruženje razvijalo od svog osnivanja? Da li imate neke posebne projekte ili događaje koje želite da podelite?
Udruženje je osnovano krajem 2014. godine i od tada pa do sada prošle smo kroz razne faze. Usavršavale se na raznim seminarima i uvek stremile ka većim ciljevima u odnosu na prethodnu godinu.
Organizujemo dve izložbe : „U susret Osmom martu“ i izložbu ručno dekorisanih Vaskršnjih jaja, a glavna manifestacija je „Banatski hleb“. Takođe, bile smo suorganizatori raznih dešavanja i rado se odazovemo i humanitarnim događajima ukoliko možemo da pomognemo.
Istakla bih da tokom godine organizujemo i radionice sa decom te zajedno pravimo kolače, uče razne tehnike ručnih radova, a imali smo i projekat „Deca i vez u ruralnoj sredini“ u kojem je učestvovalo 20 devojčica koje su svoje radove upravo izložile na jednoj od izložbi koju organizujemo.
6. Kako vaše udruženje promoviše kulturu domaćeg pečenja hleba? Da li organizujete radionice, kurseve ili druge edukativne aktivnosti?
Upravo jer je naša manifestacija jedina manifestacija posvećena isključivo hlebu dajemo veliki doprinos u održavanju kulture pečenja hleba. Sva naša učešća i gostovanja na izložbama, manifestacijama, sajmovima, televizijskim emisijama ne mogu proći bez hleba pa čak i neka diplomatska dešavanja. Naš doprinos promociji domaćeg hleba se nalazi zabeležen i u nekoliko knjiga. U planu nam je i da organizujemo edukativne radionice sa odraslima jer smo do sada radionice održavale sa decom.
7.Koji su najveći izazovi s kojima se suočavate pri pravljenju hleba i održavanju udruženja aktivnim?
Dugo se bavimo domaćim hlebom i sada je sve manje izazova u načinu pravljenja hleba sem možda ako u recept ubacimo novi sastojak odnosno inoviramo recept.
Što se tiče izazova u održavanju udruženja aktivnim, oni su veliki. Mladi su jako slabo zainteresovani za očuvanje tradicije i kulture, a još manje da daju svoj doprinos zajednici bez nadoknade. Upravo je taj finansijski momenat u neprofitnim udruženjima i najveći izazov.
Mi se finansiramo putem pisanja projekata na raznim konkursima i pomoću prijatelja udruženja. Sve naše projekte realizovale smo upravo zahvaljujući konkursima koje raspisuju Grad Pančevo, Pokrajinska Vlada, Nacionalni Savet rumunske nacionalne manjine kao i uz pomoć MZ Banatsko Novo Selo. Dobro saradnju imamo sa svim lokalnim ustanovama kao što su škola, Dom kulture itd i naravno privrednici. Takođe tu su svi mediji koji imaju takođe veliku ulogu u razvoju udruženja.
8. Da li imate neku posebnu priču ili trenutak koji vam je posebno drag?
Priča i trenutaka ima dosta jer postojimo devet godina i svašta se dešavalo ali ono što bih izvodijila je naše zajediništvo unutar udruženja. Mi to kažemo da smo kao porodica, delimo i lepe i loše trenutke, pomažemo jedna drugu i naši sastanci su veoma živi.
9.Na koji način planirate da udruženje raste i razvija se u budućnosti? Imate li neke ciljeve ili viziju koju biste želeli da ostvarite?
Ciljevi udruženja su da se žene osnažuju, udružuju, da postanu samostalne kroz udruženje i da pomažu jedna drugu, da nam se priključi još više žena bez obzira na godine.
Trenutni cilj je da našu manifestaciju podignemo na još veći nivo i to će se desiti upravo ove godine. Manifestacija je takmičarskog karaktera i od ove godine će biti više kategorija i još nekih novina.
10. Šta biste poručile mladim ženama koje možda razmišljaju o pravljenju hleba kod kuće, ali se možda plaše da li će uspeti?
Poruka ženama koje žele da počnu da prave domaći hleb je da ne razmišljaju da li če im uspeti već da poslušaju savet neke iskusnije žene za te prve pokušaje, a kasnije će i same videti šta da dodaju ili oduzmu. Ako se i desi da to mešenje ne uspe iz prve da ne odustanu jer niko se nije rodio naučen, a onda kada taj hleb bude baš kako su one želele biće ponosne na sebe jer misiris i ukus domaćeg hleba je nezamneljiv, a obradovaće i svoje ukućane.
11. Na koji način se možemo pridružiti vašem udruženju ili saznati više o vašem radu? Imate li neku online prisutnost ili društvene mreže koje želite da podelite?
Ukoliko neko želi da se pridruži može doći u prostorije udruženja ili nas kontaktirati putem mail-a : zenenovoselo@gmail.com ili javiti nam se putem društvenih mreža Facebook – Udruzenje zena Novoseljanke Boboacele i Instagram – novoseljanke_boboacele.
12. Kako biste opisali značaj očuvanja tradicionalnih metoda pravljenja hleba od kvasca u svetu koji se brzo menja?
Sve više smo svedoci nemilih događaja u ovom brzom menjanju sveta i ne razmišljamo kako se otuđujemo jedni od drugih zaboravljajući našu bogatu tradiciju i kulturu. Hleb je prisutan u svim segmentima čovekovog života, u našoj lepoj tradicija hleb ima veliku ulogu u mnogim obredima i običajima, a mnogo ljudi je to zaboravilo.
U svetu koji se brzo menja, udruženje „Novoseljanke Boboacele“ predstavlja svetionik tradicije i zajedništva. Njihova posvećenost pravljenju banatskog hleba od kvasca nije samo kulinarska veština, već i duboko ukorenjena veza sa prošlošću. Kroz miris i ukus svakog komada hleba, ovo udruženje prenosi priču generacija i poziva nas da se povežemo sa našim korenima. Neka udruženje „Novoseljanke Boboacele“ bude inspiracija svima da očuvamo i slavimo svoju tradiciju, jer u svakom zalogaju starog hleba, čujemo glasove prošlosti koji nas podsećaju na našu jedinstvenu priču.
FOTO: Pivatna arhiva
