Neki filmovi se završe kada krenu odjavne špice. A neki ostanu da rade u nama još dugo nakon toga.
Ovogodišnji Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival zatvoren je upravo takvim filmovima – pričama o ljudima, njihovim slabostima, identitetu, pripadanju, društvu i svemu onome što često pokušavamo da prećutimo.
Najviše pažnje privukao je debitantski dugometražni film „Oče naš“ reditelja Gorana Stankovića, koji je sa festivala odneo čak nekoliko važnih priznanja, uključujući Grand Prix i nagradu za najbolji film.
Tokom sedam festivalskih dana publika je imala priliku da pogleda više od 80 filmova na šest lokacija, dok je Herceg Novi još jednom postao mesto susreta različitih filmskih priča, autora i pogleda na svet.
„Oče naš“ – film koji je osvojio Grand Prix
Film „Oče naš“ Gorana Stankovića osvojio je Grand Prix Festivala, odnosno Veliku zlatnu mimozu za najbolji film.
Žiri je istakao ozbiljnost teme, preciznu estetiku, kreativnu viziju i snažne glumačke izvedbe.
I tu se priča o nagradama ne završava.
Filmu je pripala i Plaketa „Zoran Živković“ za najbolji film, dok je Stanković zajedno sa Kosarom Mitić, rediteljkom filma „17“, osvojio i Zlatnu mimozu za najbolju režiju.
Prema obrazloženju žirija, oba debitantska filma izdvojila su se različitim, ali prepoznatljivim rediteljskim stilovima i sposobnošću da kroz filmsku naraciju prenesu snažnu emociju.
Za film „Oče naš“ stiglo je i priznanje žirija filmske kritike FEDEORA za najbolji film.
U obrazloženju je posebno istaknuto kako film, polazeći od stvarnog događaja, govori o problemima savremenog društva i mehanizmima zavisnosti – bez senzacionalizma, ali sa jasnom autorskom vizijom.
A možda je upravo to ono što dobar film treba da uradi: da nas natera da pogledamo nešto od čega bismo najradije skrenuli pogled.
Zlatna mimoza i za Vučića Perovića
Jedna od važnih nagrada pripala je i Vučiću Peroviću, koji je za ulogu u filmu „Oče naš“ osvojio Zlatnu mimozu za najbolju mušku ulogu.
Žiri je njegovu interpretaciju opisao kao zahtevnu ulogu izgubljenog čoveka koji se nalazi na tankoj liniji između pada i mogućnosti iscjeljenja.
Takve uloge ne počivaju samo na velikim replikama. Ponekad najviše govore pogled, tišina i ono što lik ne ume da izgovori.
„17“, „Skriveni ljudi“ i „3 nedelje posle“
Zlatna mimoza za najbolju režiju pripala je ravnopravno Goranu Stankoviću za „Oče naš“ i Kosari Mitić za film „17“.
Za najbolji scenario nagrađeni su Miha Hočevar i Srđan Koljević za „Skrivene ljude“, kao i Vladimir Arsenijević za „3 nedelje posle“.
Dva filma, dve potpuno različite priče, ali jedna zajednička tema – ljudi i način na koji pokušavamo da pronađemo svoje mesto među drugima.
„Skriveni ljudi“ kroz nežnu komediju govori o empatiji, vrednostima i prevazilaženju razlika, dok „3 nedelje posle“ otvara pitanja nove generacije i nedostatka empatije.
Ženske priče koje nisu ostale u pozadini
Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu pripala je Snježani Sinovčić Šiškov za film „Koke“.
Žiri je njenu glumu izdvojio zbog višeslojne transformacije i kompleksnosti uloge.
Posebna priznanja dobila je i Teona Strugar Mitevska za izuzetnu produkciju filmova „Majka“ i „Skejtbording nije za djevojčice“ rediteljke Dine Dume, koji je prepoznat zbog snažne poruke o rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti.
I to je jedna od lepših stvari kod festivala: kada se različite ženske priče nađu u istom prostoru, bez potrebe da budu iste.
„Crna truba“ – humor koji govori o ozbiljnim stvarima
Posebno priznanje za doprinos filmskom izrazu pripalo je reditelju Bojanu Stijoviću za film „Crna truba“.
Film koristi crni humor i apsurd kako bi govorio o mentalitetu jugoistočne Evrope, a žiri ga je povezao sa filmskim nasleđem Živka Nikolića.
„Crna truba“ dobila je i specijalno priznanje FEDEORA žirija, koji je posebno istakao autorski potencijal ovog debitantskog filma.
Jer nekada je upravo humor način da kažemo ono što je previše bolno da bismo rekli ozbiljno.
Dokumentarci koji ostaju dugo nakon gledanja
Zlatna mimoza za najbolji dokumentarni film pripala je ostvarenju „Sjećanja prozora“ Mehrane Salimian i Amina Pakparvara.
Film kroz poetsko pripovedanje govori o diskriminaciji, represiji, sećanju i izborima koje pojedinac ima u teškim vremenima.
Posebno priznanje dobio je i dokumentarac „Isprepletana sjećanja“ Shajme Awawdeh, koji kroz lična sećanja palestinske devojčice govori o odrastanju pod okupacijom i kolektivnoj traumi.
Druga specijalna nagrada pripala je filmu „Pravo na zaborav“ Lize Mazenauer, za vizuelni pristup kojim kroz ličnu istoriju istražuje pitanja postkolonijalnog nasleđa i tišine.
Mladi autori imaju šta da kažu
Festival je posebno mesto dao i studentskom filmu.
Zlatna mimoza za najbolji studentski film pripala je filmu „Tarik“ Adema Tutića, studenta Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu.
Priča o dečaku izgubljenom između dva sveta otvorila je teme usamljenosti, identiteta i potrebe za pripadanjem.
Posebna nagrada za režiju pripala je Veljku Petroviću sa FDU za film „Egzistencija je koincidencija“, dok je studentkinja AGRFT Ljubljana Ema Paš dobila specijalno priznanje za film „Sve što sam oduvijek željela čuti“.
Dve različite priče, ali obe sa istom potrebom: da neko pronađe svoj glas.
Festival zatvoren filmom „Planina“
Nakon ceremonije dodele nagrada, na Kanli kuli prikazan je dokumentarni film „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića.
Film je prikazan van takmičarske konkurencije, a iza sebe već ima značajna međunarodna priznanja, među kojima su Velika nagrada žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na Sundance festivalu i nagrada za najbolji dugometražni dokumentarni film na Sarajevo Film Festivalu.
Tako je zatvoreno 39. izdanje Filmskog festivala Herceg Novi – festivala koji je tokom sedam dana doneo više od 80 filmova, ali i mnogo više od samog filmskog programa.
Doneo je priče.
O ljudima koji pokušavaju da pronađu svoje mesto. O odnosima koje ne razumemo uvek. O društvu koje ponekad ne želimo da pogledamo pravo u oči. O ženama, muškarcima, mladima, sećanju, pripadanju i potrebi da budemo viđeni.
I možda je upravo zato kultura važna.
Ne zato što moramo da znamo svaki film, svaku nagradu ili svako ime.
Već zato što nas neke priče, sasvim tiho, podsete na nešto naše.
A koji film biste vi pogledali?
Da li vas više privlače filmovi koji zabavljaju, oni koji otvaraju teške teme ili priče koje vas nateraju da još dugo razmišljate nakon poslednje scene?
Pišite nam u komentarima.
