Od samog početka ljudskog postojanja je postojala potreba za hijerarhijom. S tim da ona u počecima nije bila definisana onako kako bi trebala, neki oblici nje su postojali u društvu. Uvek se znalo ko je nadređen, a ko podređen. To se zna i danas, a znaće se i za 50 godina.
Politika je ta koja se, generalno rečeno, meša u sve i bez koje ne sme ništa da prođe. Obuhvatila je svaki segment života, svidelo se to nama ili ne. U velikoj većini smo mi kao građani odgovorni za to, a opet, sa druge strane, tako nam je i nametnuto. Još dok smo bili deca, kako je to kod nas u Srbiji običaj, mi smo, umesto tipičnih priča o tamo nekom ’’začaranom’’ svetu koji nas čeka kada odrastemo, od starijih slušali o čuvenom 5. oktobru i još čuvenijim demonstracijama, i kada bi počeli sa pričom, krenuli bi od ’’Kulina bana’’ pa sve do danas.
Nema te slave u Srbiji na kojoj nije ’’prelistana’’ politika sve do detalja. Takav smo narod i takva nacija, u korenima nam je da se svi razumemo u politiku bez obzira na to da li smo kompetentni da o njoj zborimo ili ne. Kada je reč o politici, uvek postoje ljudi koji će se za nju opredeljivati na ovaj ili onaj način. Nekima će se dopasti te priče starijih, pa će kasnije odlučiti da im to možda bude i životni poziv. Nekima će te priče ’’doći glave’’ tako da više nikada ne požele da čuju ni ’’p’’ od politike.
Na kraju, kao i svuda, ostaće ona grupa ljudi koja je neutralna, te tu priča zapravo tek počinje… Nakon par reči o samoj politici, rekla bih nešto i o čuvenom pojmu ’’sudbina’’. Lično smatram da sudbina ne postoji, jer, da postoji, mi ne bismo bili odgovorni za svoje postupke tokom života. Da sudbina postoji, nas niko ne bi pitao zašto smo ovo ili ono uradili, ako nam je to već svima negde ’’zapisano’’. Smatram da je to jedan izgovor kako bi ljudi našli opravdanja za sve loše što bi im se desilo u životu-’’Eh, bio je uspešan mladić, ali sudbina ga uzela pod svoje i eto gde je sada’’ ili ’’Šta ćeš, mi bismo bili srećan narod da nam sudbina nije odredila da patimo’’… Ljudi više ne znaju šta će sami od sebe, te za sve loše što im se desi, oni krive ’’sudbinu’’, ne razmišljajući uopšte da to možda nije zbog njihovih sopstvenih nerada, loših misli ili postupaka koje su tokom života napravili.
Međutim, kada je reč o politici kao izboru ili ’’sudbini’’, tu čovek dolazi u ono stanje gde više ne zna šta da misli. Ako se misli na izbore, u smislu da li ’’moramo’’ da glasamo za onoga ko nam se nameće ili ne, smatram da je to čist izbor svakog pojedinca, te tako ponovo dolazimo do one podele na 3 vrste ljudi kada je reč o izborima.
Prvi će biti aktivni glasači, drugi neće ’’biti dostupni’’ kada budu bili izbori, dok će treći biti neutralni. Neutralni-to jedino mogu biti ili mladi ljudi, studenti, buntovnici novog doba koji samo žele da završe taj fakultet i odu iz države, ili oni ljudi koji su osigurani (kako finansijski tako i porodično), te oni neće želeti da glasaju i da se mešaju.
Najveći problem negde i jeste u tim ljudima koji ostaju neutralni, koji su apolitični i koji ne znaju šta bi kod sebe menjali, a kamoli kada ih pitate šta bi menjali u sopstvenoj državi. Ništa ne vredi kada je čovek neutralan, kada ne zna šta želi. Važno je upoznavati se sa stvarima i uvek imati svoj stav. Tu je i onaj čuveni citat ’’If you stand for nothing, you will fall for anything’’.
Međutim, kada se desi nešto loše, ti isti će prvi stajati u redovima kada bude došlo do neke pobune ili nekog preokreta, i tako idemo u krug, od stranke do stranke, od izbora do izbora. Kako bi rekao čuveni dr Arčibald Rajs: ’’Čujte Srbi, čuvajte se sebe’’. Ko se bavi analizom vlasti zna da u njen mehanizam uopšte nije lako proniknuti.
Bilo kako bilo, politika je uvek prisutna u našim životima, učestvovala ona posredno ili ne, uvek je tu. Da je nema, mladi ne bi imali za šta da se bore a stari o čemu da raspravljaj. Politika je dobra stvar i od vrhunskog je značaja, samo joj treba znati prići na pravi način.
_______________
Autor: Andrea Dobrosavljević 
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
