Nataša Oparnica Vračar: Svesnost o sadašnjem trenutku i vežbe disanja su osnovne tehnike za prvu pomoć

Kako ste danas? Kada vas je neko poslednji put pitao kako se osećate? Ne računa se onako, tek usput. Pandemija sa kojom se suočavamo mesecima drastično utiče i na naše raspoloženje. Emocije variraju. Psihoterapeuti sve više govore o mentalnom zdravlju, koje je zaista važno. Ukoliko imate osećaj da ste posmatrač sopstvenog života, ukoliko ste uplašeni, imate osećaj nemoći…niste sami u tome. Sa nama je geštalt psihoterapeut pod supervizijom, Nataša Oparnica Vračar, koja će nam odgovoriti na važna pitanja i dati nam savet kako da zadržimo tok sopstvenog života u skladu sa našim željama i mogućnostima.

 

Pre svega jedno pitanje na koje i nismo navikli, a to je kako si? I kada nisi ok, na koji način uspevaš da prevaziđeš to? 

 

Hvala na pitanju 🙂 Dobro sam. Radim, održavam socijalne kontakte u malo izmenjenom obliku nego ranije, trudim se da provodim vreme napolju naročito sada kada je sve više sunčanih dana i mogu reći da mi prija. Neke stvari mi nedostaju, ali se trudim da se ne opterećujem time na šta ne mogu da utičem. Ima puno toga što možemo uprkos pandemiji i određenim zabranama pa se trudim da maksimalno iskoristim to što mogu u datom trenutku.

 

 

Sve češće u okruženju čujemo da ćemo posledice po mentalno zdravlje osetiti tek posle nekog vremena, usled pandemije koja je aktuelna mesecima. Kakvog si mišljenja? 

 

 

Sada je prošlo skoro godinu dana od kako smo mi u Srbiji suočeni sa pandemijom i to je poprilično dug period. Mislim da posledice već osetimo, ali svako na svoj način. Nekima je zaista ovo promenilo život iz korena, možda su nešto ili nekoga izgubili, potpuno promenili karijeru ili mesto stanovanja.

Neki nisu doživeli drastične promene, ali svi smo u nekoj meri osetili dozu straha, brigu za sopstveno zdravlje ili zdravlje bližnjih. Mnogi kažu da su shvatili šta im je zasta važno.

Opet kada govorimo o posledicama koje ćemo osetiti kada sve prođe nemam neko univerzalno mišljenje, jer je to potpuno individualna stvar. Poznato je da u globalnim krizama jedan deo stanovništva trpi gubitke, dok jedan deo profitira materijalno, obogati svoje znanje ili duhovno raste.

Promene nisu za sve nužno loše.

 

 

Verujem da ste pored lekara vi, psihoterapeuti,  prvi koje mnogi pozivaju u pomoć. Koliko vam se obim posla povećao i koliko će se tek povećati po tvojoj proceni?

 

Tako je, fizičko zdravlje i mentalno zdravlje su usko povezani, a ova situacija je izazovna u oba smera. Obim posla jeste porastao, ali govoriću samo iz svog iskustva jer koliko znam nije još rađeno neko veće istraživanje na tu temu. U početku su se ljudi javljali iz straha od neizvesnosti u kojoj smo se našli, usamljenosti usled zabrane kretanja, medijskog zastrašivanja i drastičnih mera koje su bile na snazi. Sada smo u nekoj meri opušteniji, priviknutiji na sve pa i ljudi traže podršku iz najrazličitijih razloga.

 

 

 

 

 

 

 

 

Na koji način možemo da se oslobodimo straha? Normalno je da strah ipak postoji, ako ne za naše zdravlje, onda je za zdravlje najbližiš.

Da li postoji metoda kojom možemo na brz način da se vratimo tom nekom pozitivnom stavu koji nam je neophodan kako bi funkcionisali na svim poljima?

 

 

Strah sam po sebi ima zaštitnu funkciju i zahvaljujući njemu uspevamo da se sačuvamo od mnogih opasnosti. Problem nastaje ukolik nas strah parališe, značajno ometa u svakodnevnom funkcionisanju tako da zanemarujemo druge bitne aktivnosti.

Ono što možemo da uradimo kada nas savlada emocija straha jeste da dišemo duboko, budemo svesni svog tela i pokušamo da ga opustimo. Podrazumeva se da smo se pre toga sklonili od objektivnog izvora opasnosti ukoliko postoji.

Svesnost o sadašnjem trenutku i vežbe disanja su osnovne tehnike za prvu pomoć. Nakon toga, možemo da svoje misli usmerimo u smeru koji nam pomaže. Da ne predviđamo katastrofalne ishode već da što racionalnije sagledamo situaciju.

Mi nikada ne znamo šta će se tačno dogoditi u budućnosti i jedino mesto gde možemo da imamo konrolu i delujemo je sadašnji trenutak.

 

 

 

 

 

 

 

Ranije je važilo neko pravilo da vam se obraćaju isključivo ljudi koji imaju problem i često su neprihvaćeni u društvu ukoliko to javno iznose. Koliko će ova situacija uticati na mišljenja ljudi generalno? Kada sagledamo, jasno je da nam je svima potrebna pomoć, svi prolazimo kroz teško razdoblje. 

 

Ja generalno mislim da smo u poslednjh desetak godina postali otvoreniji za traženje ove vrste podrške i drago mi je što se sve više priča o mentalnom zdravlju. Naročito pomak primetim kod mladih generacija sa kojima dolazim u kontakt i mislim da imaju poprilično dobro razvijenu svest o važnosti ove teme.

Svakako da treba i uvek može bolje i mislim da je odgovornost nas svih iz oblasti mentalnog zdravlja da radimo na edukaciji stanovništva, promovisanju prevencije kao i destigmatizaciji osoba sa nekim mentalnim poteškoćama.

Psihologe i psihoterapeute mogu posetiti svi i onda kada nemaju neki njima “strašan” problem već jednostavno žele da rade na unapređenju kvaliteta svog života u nekoj oblasti.

 

 

 

Nudiš usluge psihološkog savetovanja online. Možeš li nam reći nešto više o tome? Kako funkcioniše i da li ima podjednakog efekta kao što bi uživo?

 

Mene je vanredno stanje “primoralo” da počnem da pružam usluge psihološkog savetovanja i psihoterapije online. Moram priznati da sam pre toga imala blagi otpor prema ovom obliku i da sam radila isključivo uživo. Međutim, to je moja dobra lekcija iz svega ovoga.

Seanse isto traju sat vremena, zakazuju se, jedino što se u ovom slučaju ne gledamo uživo nego preko Zoom ili Skype platforme, što nosi neke olakšice. Kontakt uživo ima svoju čar i posebnost, ali kada je reč o efektima, mislim da nema značajne razlike.

 

 

 

 

 

Da li je negiranje, pretvaranje da smo dobro, ustvari dobra metoda? 

 

 

Mislim da ne treba skrivati, potiskivati bilo koju emociju i pretvarati se da smo OK ukoliko nismo. To se uvek oseti, i deca i odrasli lako primete kada smo uznemireni. Važno je da ukoliko možemo ostanemo pribrani, da izbegnemo širenje panike, ali da podelimo sa bližnjima ukoliko smo uznemireni i na taj način međusobno podržimo jedni druge.

 

 

 I za kraj, koji je tvoj savet za lakši i lepši život i tokom ovih dana, koji možemo samostalno primeniti? 

 

 

Savet je da se fokusiramo na ono što zavisi od nas i za šta smo lično odgovorni.  Možda ne možemo da utičemo na epidemiološke mere, putujemo kao nekada, da idemo na velika društvena okupljanja, ali način na koji ćemo provoditi svoje vreme i sa kim, to je naša odgovornost.

Nemamo svi iste startne pozicije ali ako svi radimo najbolje što možemo sa onim što nam je dostupno, nalazimo zadovoljstvo i zahvalnost u onom što već imamo, sigurno ćemo biti zadovoljniji i postići dobre rezultate šta god radili.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: