U svetu umetnosti, balet je često tumačen kao jezik tela, izraz koji nadilazi reči i komunicira direktno s dušom. U tom svetu, Rajna Remović se izdvaja kao izuzetno talentovana balerina koja svojom gracioznošću i strašću prenosi duboke emocije na scenu.
Dok se pripremala da preuzme ulogu Svanilde u baletu „Kopelija„, razgovarali smo sa Rajnom o njenom umetničkom putovanju, inspiraciji i njenom jedinstvenom pristupu baletu. Saznali smo kako jedna mlada balerina postaje izvođačica koja donosi dušu svojim ulogama i ostavlja neizbrisiv pečat na sceni.
Kako biste opisali centralnu poruku i značaj baleta „Kopelija“ za publiku svih uzrasta?
Kopelija je poučan i prijemčiv balet svim uzrastima. Prikazuje prirodnu ljudsku težnju ka nečemu većem i lepšem, da bi nas na kraju doveo do zaključka da treba ceniti i voleti ono što imamo. Na veoma jednostavan, ali promišljen i precizan način gradi radnju, odnose među protagonistima kao i lične karakterne crte svakog lika.
Možete li nam detaljnije objasniti Vašu interpretaciju uloge Svaniilde i na koji način pristupate razumevanju njenog unutrašnjeg sveta?
Prvi korak je povezivanje baletskih koraka sa stilom epohe i ličnim karakteristikama lika. Onda sledi uvežbavanje tehničkih elemenata i postizanje virtuoznosti, dinamike i razigranosti. Na kraju stižemo do sinteze igre i glume u jednu celinu koja jasno prikazuje misaoni i emotivni tok lika.
Trudim se da svaki put budem verodostojna događajima i da mislim kao moja “junakinja”. Jer ako mislim kao ona, njeni stavovi i osećanja će se lako “čitati” sa moje gestikulacije.
Ko su bili Vaši mentori i kako su uticali na vaš razvoj kao balerine?
Moja dugogodišnja mentorka koja me je oblikovala u profesionalnog igrača je Ana Pavlović, primabalerina sada direktor baleta Narodnog Pozorišta. Svaka moja kasnija odluka za dalje usavršavanje je bila podstaknuta njenim savetima.
Na ulozi Svanilde sam radila sa Majom Grnjom koja mi je bila velika podrška tokom celog procesa. Pokušavam da od svakog pedagoga i koreografa zapamtim instrukcije, savete i trikove koje imaju, a iz što više izvora pokupite znanje, to ste bogatiji.
Kako ste se pripremali za premijerno izvođenje baleta „Kopelija“? Možete li nam otkriti neke specifične aspekte Vaše pripreme za ulogu?
Uloga Svanilde je za mene bila igrački vrlo zahtevna, jer je tražila sposobnost različitih stilova igre: od karakterne španske igre, do lirične, ali i dinamične varijacije.
Sve pripreme počinju sa učenjem koreografije i upoznavanjem sa muzikom. Posle sklapamo korake u celinu, obraćamo pažnju na detalje, smišljamo kako najbolje da dočaramo suštinu priče.
Kako biste opisali saradnju sa koreografom Đulom Harangozom i na koji način on pristupa stvaranju baleta?
Imala sam priliku da se upoznam sa koreografovim radom još tokom školovanja na Mađarskom Plesnom Univerzitetu. Čast mi je bila što sam konačno imala priliku da radim sa njim na jednoj ovako ozbiljnoj ulozi.
Ono što me je najviše fasciniralo je koliko je bio posvećen detaljima i sitnim pokretima, gestikulacijama koje mi možda na prvi pogled smatramo nevažnim. Za njega je predstava simbioza koreografije, muzike, glume i scenografije. Uživanje je pristupiti radu na ovako sveobuhvatan način, smatram da je to učinilo ovu predstavu svetskom premijerom na našoj sceni.
Koje elemente umetničkog izraza u baletu posebno cenite i koje Vas inspiriše u vašem radu?
Najviše volim da pronalazim načine na koje mogu da baletske figure i pokrete ukrasim stilom određenog baleta. Volim scensku manir koji balet iziskuje, on je plod višegodišnjeg kvalitetnog školovanja, promišljanja i na kraju vežbanja.
Inspiraciju najviše pronalazim u muzici- uvek je poseban osećaj igrati na orkestarsku izvedbu- i naravno u ljubavi prema svojoj profesiji. Ono što me iz dana u dan motiviše je izazov koji tačna baletska izvedba predstavlja za mene i zato se iznova i iznova vraćam u baletsku salu.
Kako biste savetovali mlade balerine koje žele da se posvete ovoj umetnosti?
Mislim da je najveća greška koju svaka mlada balerina u jednom momentu načini je to što žrtvuje svoje zdravlje, kao i ispunjen život izvan baleta. Bez zdravog tela i duha, kao i srećnog života u okruženju punom ljubavi, ovaj posao postane pritisak, a ne izazov i uživanje.
Najveći napredak se desi onda kada otpustimo malo tog pritiska i dozvolimo sebi da i druge stvari zavolimo, kako bismo na kraju bili i bolji igrači.
Možete li nam reći nešto više o Vašem obrazovanju i školovanju u Mađarskom plesnom univerzitetu i u New Yorku?
Mađarski Plesni Univerzitet mi je pružio jedinstveno iskustvo, kako igrački tako i životno. Naučila sam novi jezik od nule, stvorila prijatelje za ceo život i dobila životne prilike da učim balet od najvećih pedagoga. Tako sam i dospela do New York-a. Klasičan balet u svetu odavno koristi moderniji pristup igri, traži inovacije u okviru klasične tradicije. Imala sam sreće da to iskusim, da isprobam drugačije škole baleta i da vremenom izgradim svoj lični stil.
Kako biste opisali svoj stil igre i umetnički izraz? Šta smatrate ključnim elementima koji čine Vašu interpretaciju baletskih uloga posebnom?
Opisala bih sebe kao vrlo dinamičnu balerinu: volim izazove, dinamiku, fuziju razlicitih stilova itd. Moj stil nimalo nije jednoličan, trudim se da obojim svaki svoj nastup lepim pozama, promišljenom emotivnošću kao i dobrom energijom. Volim da se poigravam sa muzikom i koracima, i da svaki put pronalazim nove ideje. Mislim da je moj pristup interpretaciji vrlo neobičan, jer konstantno tražim harmoniju izmedju tradicionalnog izraza klasičnog baleta i osavremenjivanja pristupa igri.
foto: Marija Erdelji
Rajna Remović, mlada balerina koja utelovljuje ulogu Svanilde, donosi duboko razumevanje lika kroz preciznu tehniku, emotivnu dubinu i virtuoznost pokreta. Rajna Remović predstavlja balerinu koja donosi dušu ulogama koje igra, obogaćujući svaku scenu koju osvoji svojim izvođenjem.
