Postavljanje granica mnogim ženama zvuči kao nešto grubo, hladno ili sebično.
Ali istina je drugačija.

Ako si se ikada zapitala kako da postaviš granice bez osećaja krivice, verovatno si već predugo stavljala tuđe potrebe ispred svojih.

I nisi jedina.

Mnoge od nas su naučene da budu dostupne, razumejuće i „lake za saradnju“.
Ali retko ko nas je naučio kako da kažemo „ne“ – a da se pritom ne osećamo loše.

Zašto osećamo krivicu kada postavljamo granice?

Krivica se javlja jer granice često mešamo sa odbacivanjem.

Plašimo se da će:
– neko misliti da smo hladne
– neko pomisliti da smo sebične
– izgubiti odnos ako kažemo „ne“

Ali zdravi odnosi ne nestaju zbog granica.
Naprotiv — oni se kroz njih učvršćuju.

O tome sam pisala u tekstu Zdrava ljubav bez gubljenja sebe — jer ljubav ne traži da nestaneš da bi opstala.

Granice nisu zidovi — one su vrata

Postavljanje granica bez osećaja krivice ne znači da zatvaraš srce.
To znači da učiš da štitiš svoj mir.

Granica nije: „Nije me briga za tebe.“
Granica je: „Briga mi je i za tebe i za sebe.“

Kada naučiš kako da voliš sebe i kad nisi jaka, lakše ćeš razumeti da je odmor potreba, a ne slabost.
Ako ti je ova tema bliska, pročitaj i Kako da voliš sebe i kad nisi jaka.

Jer granice počinju upravo tamo — u odnosu sa sobom.

Kako da postaviš granice bez osećaja krivice – praktični koraci

1. Prestani da objašnjavaš previše

Ne moraš da daješ duga opravdanja.
Jednostavno:
„Ne mogu danas.“
„To mi ne prija.“
„Treba mi vreme za sebe.“

Što više objašnjavaš, više pokušavaš da umanjiš svoju odluku.

2. Razlikuj krivicu od odgovornosti

Krivica kaže: „Loša si jer si rekla ne.“
Odgovornost kaže: „Brineš o sebi.“

Ako si sklona preispitivanju svake svoje odluke, možda će ti značiti tekst Koliko smo svesni svojih grešaka i da li učimo iz njih.

Samorefleksija je zdrava.
Samokažnjavanje nije.

3. Dozvoli sebi da ti treba odmor

Nekada granica izgleda ovako:
„Ne javljam se odmah.“
„Ne rešavam tuđe probleme večeras.“
„Ne mogu sada.“

Ako si stalno umorna od toga da budeš jaka, pročitaj i Kada ti treba odmor, a ne motivacija.

Granice su često samo drugačiji naziv za – odmor.

4. Prihvati da se nekome neće dopasti

Ovo je najteži deo.

Neće svi razumeti tvoju promenu.
Neko će reći da si drugačija.
Neko da si se „promenila“.

I to je u redu.

Ti ne postavljaš granice da bi bila prihvaćena.
Postavljaš ih da bi ostala svoja.

Postavljanje granica je čin samopoštovanja

Ako stalno govoriš „da“ kada misliš „ne“, polako počinješ da se gubiš.

Zato postavljanje granica bez osećaja krivice nije agresija.
To je samopoštovanje.

Moguće je sresti dobre ljude — ali samo ako im pokažeš ko si zaista.
O tome više možeš pročitati u tekstu Moguće je sresti dobre ljude.

Jer zdravi ljudi ne traže da se smanjiš da bi te voleli.

Ne moraš da biraš između sebe i ljubavi

Ne moraš da biraš između toga da budeš dobra i toga da budeš mirna.

Granice ne uništavaju odnose.
One uklanjaju ogorčenost, tiho nezadovoljstvo i prećutanu ljutnju.

Kada naučiš kako da postaviš granice bez osećaja krivice, shvatićeš da:

– nisi hladna
– nisi sebična
– nisi teška

Samo si odrasla.

I to je razlika.

Da li ti je teško da kažeš „ne“ bez griže savesti?

Napiši mi u komentarima — u kojoj situaciji ti je najteže da postaviš granicu?

Možda će tvoj odgovor pomoći nekoj drugoj ženi da se ohrabri.