Kada sam bila nešto mlađa nego što sam sada, velika želja mi je bila da jednog dana uradim intervju sa mojom današnjom sagovornicom. No, kako sam tu želju već jednom i ispunila 2021. godine a kako je Ona jedna životna enciklopedija, gušt mi je bio da to i ponovim. Sve ono najkvalitetnije što može da bude jedna žena- to je Ona. Drage čitateljke i, naravno, čitaoci, reč je upravo o Vesni Dedić.
Vesna, kada ste mi dali intervju pre dve godine, radili ste na svom tada novom romanu ,,Izgubila sam sebe’’. Da li ste nekada bili u situacijama kada ste mogli da kažete da ste izgubili sebe?
Mnogo puta. Još uvek se pitam da li sam bila naivna ili stvarno imam manjak socijalne i emotivne inteligencije. Posledice vere da treba imati dobre namere prema ljudima, biti odan, ne manipulisati osećanjima itd. često mogu biti kobne. Kada izgubiš sebe put od spoznaje do povratka je težak, prepun kajanja, osećaja poraza i želje za osvetom.
Žene su najčešće sklone da prihvate da su izgubile sebe i da nema povratka. Lično sam i u poslovnim, prijateljskim i ljubavnim odnosima prepoznalavala da samu sebe gubim I uspevala da iskočim iz tog voza pre nego što bi me odvezao u ambis.
,,Samo tebe je vredelo sresti’’ nosi naslov Vašeg poslednjeg , šesnaestog romana, a moje pitanje glasi: Koga u životu vredi zadržati nakog što ga sretnemo?
Onoga ko ima dobre namere ne samo prema vama već prema svakom biću ove planete. Ne možete verovati da ako neko čini loše stvari drugim ljudima da će prema vama biti dobar zato što ste prijatelji ili ljubavni partneri. Neće! I vas će u jednom trenutku zgaziti.
Hipotetički, da su pred nestankom svi Vaši romani a da imate pravo na izbor jednog koji će ostati na domet čitaocima za sva vremena, koji bi to roman bio? Razlog?
To je isto kao da me pitaš kada bi trebalo da zaboravim svaki dan svog života koji bi ostavila u sećanju. Stotine hiljada žena su pročitale sve moje romane. Trebalo bi njima postaviti to pitanje. Kada ih ja pitam svaka ima svoj “najbolji”.
Sa kojom Vašom junakinjom biste proveli jedan dan i zašto?
Iskra iz trilogije Izgubila sam sebe, Nemoj nikad da se vratiš i Samo je tebe vredelo sresti sa svojom stalnom potrebom da joj nikada ne bude dosadno i sa strašću da bezrezervno voli bi mogla da mi bude prijateljica. Potom Melina iz romana Nikad nisam je jedna bolja, pametnija, hrabrija i lepša od mene a ja volim da se divim prijateljima.
Po čemu biste voleli da Vas kolege, a po čemu publika ,,Balkanske ulice’’, čitaoci i prijatelji jednog dana pamte?
Volela bih da me pamte kao ženu sa kojom je bilo lepo podeliti neke sate, bilo dok čitaju moju knjigu, gledaju Balkanskom ili su sa mnom u kafani ili na plaži. I ništa više od toga.
U jednom intervjuu ste rekli kako Vas je brdska epska emotivnost oblikovala da budete ono što ste danas, pa nam recite, koliko je važno ne odstraniti taj primarni deo sebe kada se krene u ‘beli svet’?
Nikada ne smeš zaboraviti ko si, odakle si i čija si. To sam rekla kćerki kada je otišla sa šesnaest godina u svet. I nikada nikom nemoj dozvoliti da ti skine osmeh sa lica. Prilagoditi se novoj sredini i drugačijim ljudima ne znači prokockati svoj emotivni kapital već uložiti ga pametno.
Šta bi bilo najveće razočarenje za jednog novinara, a šta za pisca?
Najveće razočarenje i poraz za novinara je biti uhvaćen u laži, a za pisca pročitati roman bez i jedne suze, osmeha i podvučene rečenice.
Koji žanr knjiga najviše krasi police Vašeg doma?
Klasici srpske i svetske književnosti, poezija i stručna psihološka literatura.
Znam da ste vernik, pa, da li je živa i pisana reč Vaš najveći dar od Boga?
Ja nisam vernik koji je Boga osvestio pod patronatom crkve niti mi je ispovednik potreban da bih sačuvala disciplinu duha I širinu duše. Verujem u smisao osnovnih kategorija ljudskog duha na kojima se temelji opstanak cicilizacije:ljubav, smopoštovanje i poštovanje, odanost, istinoljublje i hrabrost. Iskreno verujem da će svako ko čini loše drugim ljudima biti kažnjen na neki način i to uvek neki pretežak. Znam mnogo onih kojih poste i drže skupocene ikone na zidu, doniraju crkve a umesto radosti oko sebe seju zlo i nemaju empatiju.
I za kraj, imate li neka očekivanja od ovogodišnjeg Sajma knjiga kada je Vaš štand u pitanju?
Sajam knjiga je za mene praznik, nešto kao slava na koju ti bez poziva dolaze oni koji te cene I vole. Već prvog dana mi je prišlo preko hiljadu devojaka i žena sa rečenicom “prvo sam došla da mi VI potpišete knjigu” i mladića sa rečenicom “moja mama Vas voli, hoću za nju da kupim roman”. I u ovom intervjuu nisam opširna jer žurim da se doteram za drugi dan Sajma kako bih se dopala mojim čitateljkama i bila lepa na hiljadama slika koje su njima , a i meni dragocena uspomena.
___________
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
