Ako nekada

Ako ikad namerno povredim nekog, 

nek mi se sudi.

Nek me se odrekne nebo i zaborave me ljudi.

Ako nekad unizim nekog zbog statusa, izgleda i odeće,

a tako pokušam da veličam sebe, 

nek mi se samoća iz prikrajka u dušu uvuče,

a tama srce nek mi izgrebe.

Ako dozvolim da me uspeh zavede,

sama ću se skloniti od ljudi.

Pristaću na inje i mraz,

 i da me samo vetar jutirma budi.

Pristaću na sve, ako već pređem preko sebe,

samo nek mi ne brane da budem ono što jesam,

da s ponosom nosim svoje breme.

Nek mi ne brane da kažem šta mislim i želim,

a ne da unutar sebe držim osećanja.

Nek mi niko ne kaže da ne može da se mašta i da se sanja.

Nek se ne čude mojoj sreći i neka moju bol prihvate,

Nek ne osuđuju moj senzibilitet i da sam takva neka shvate.

Kakav je ovo svet, kad je pravo na izražavanje mišljenja,

privilegija nekih? I šta je nečije tuđe mišljenje bitnije od mog?

Je l’ moj pogled na svet pogrešan samo zato što je moj?

Da li su nečiji stavovi kiseonik a nečiji smog?

Šta, kako smo svi jednaki kad je na nečijem nebu sunce, 

a na nečijem su oblaci sivi?

Koja je onda svrha života, i zašto se uopšte živi?

_____________

Autor teksta:                         

Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva.  Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.

About Author

Lips&Heels

See author's posts