I sami smo svedoci činjenice da su naši ljudi jedan od najinteligentnijih, najkvalitetnijih i najboljih ljudi na svetu, a kada se istim tim ljudima ukaže prilika da odu van zemlje na određen period kako bi sebe i svoju zemlju predstavili na najbolji mogući način- tada tek magija počinje. Jedna od takvih je i naša današnja sagovornica. Poreklom iz Novog Sada, ova pametna i divna devojka studira psihologiju u Londonu, a svojim videima na Jutjubu podučava mlade kako da se izbore za svoje mesto u ovom društvu. Poštovani čitaoci, u pitanju je niko drugi do Aleksandra Jevtić.
Za sam početak, kako si i da li si zadovoljna trenutnom situacijom u kojoj se nalaziš?
Pre svega, hvala vam na pozivu i na predivnom uvodu, ulepšali ste mi dan! Ja sam odlično, malo bolesna ali ko nije ovih dana- iskreno pola pola. Da me ne shvatite pogrešno, prezahvalna sam na životu koji živim, prilikama i svemu što imam ali opet mislim da uvek ima prostora da se kvalitet života poboljša i upravo na tome i radim. Hoću da iskoristim svoj pun potencijal tako da još uvek nisam skroz zadovoljna ali na dobrom sam putu da budem.
Uzeći u obzir da si student psihologije, koje je tvoje mišljenje o tzv. popularnoj psihologiji?
Iskreno veoma mi je drago kada vidim da se u našem društvu sve više stavlja akcenat na važnost mentalnog zdravlja i ličnog razvoja. Što kroz priču na društvenim mrežama do raznih knjiga u knjižarama. Jeste da se ne obuhvata stručna strana psihologije svakako mislim da je dosta korisno i odlican početak za lični razvoj.
Šta misliš da je najveći problem kod mladih pa ne žele da izađu iz zone komfora i probaju nešto što bi ih možda vinulo i u zvezde?
Strah. Strah od nepoznatog je ono sto nas sve zadržava u čuvenoj zoni komfora i to je potpuno normalno. Naš mozak je programiran da nas zadržava u poznatom i sigurnom jer je u prošlosti nepoznato bilo jednako opasnost po život. Mada, pošto danas živimo u drugačijem vremenu i započinjanje svog biznisa (ili bilo čega drugog) definitvno ne znači opasnost po život. Možemo da pomognemo sebi i da se kada prepoznamo da imamo strah od nečega zapitamo “Da li ovo ugrožava moj zivot?” Time ćete moći da uverite svoj mozak da je izlazak iz zone komfora zapravo dobra stvar i da se polako adaptirate. “Get comfortable being uncomfortable” i uspeh je zagarantovan.
Dosta si vezana (što je negde i logično) za svoju sestru i brata, generalno porodicu. Koliko smatraš da je ona važna a donekle i neophodna kako bi čovek išao za svojim ciljevima a da pritom sa istog puta i ne skrene?
Po mom mišljenju to sve zavisi od toga kakva vam je porodica. Nekome nažalost može da bude prepreka a nekome vetar u ledja. Zahvalna sam što je u mom slučaju ovo drugo i definitivno da podrsku od mojih najbližih neizmerno cenim. Tu su da me usmere i podsete šta je stvarno važno.
No, moram da dodam da se najviše uvek oslanjam na sebe. Kada zacrtam cilj to je to, može i ceo svet da bude protiv toga ako ja osećam da je ispravno i ako stvarno to želim – moje je. Budite sami sebi vetar u leđa i nikada se nećete razočarati.
Kako snimaš i za TikTok, reci nam, koja je najveća predrasuda koju ljudi imaju prema TikToker-ima i zašto je to tako kada je to društvena mreža poput svake druge?
Smatram da većina ljudi misli da je to lako. Snimiš se malo tu i tamo i eto ti 100k followera. Ne ceni se trud i ne gleda se na to kao na neki uspeh što mene vrlo frustrira. TikTok je platforma kao i sve druge i ukoliko želite uspeh morate se pomučiti kao i na bilo kojoj drugoj platformi. Morate da imate i odredjeno znanje koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo što se tice samog pravljenja kontenta, smisljanja ideja, praćenja trendova i naravno razumevanja svoje publike i šta ona želi, tj. praćenje analitike.
@aleks_jevticMalo edukativnog sadrzaja 😌♬ original sound – Aleks⚡️
Koje su knjige tebi pomogle kada je lični razvoj u pitanju i da li bi podelila neke sa čitaocima?
Izgleda kao da čitam ceo zivot, ali to baš i nije tako. Mrzela sam da čitam kao mala i tek kada sam krenula da radim na svom ličnom razvoju (što je bilo pre 2 godine) sam zavolela čitanje. Uglavnom kada čitam čitam knjige za lični razvoj i neke koje su meni otvorile oči su “Budni u 5”, “Dete u tebi mora da pronadje svoj zavičaj” , “Mindfuck Ljubav”, “The Mountine is You” (engleska verzija jer mislim da nema na srspskom). Smatram da ne može samo jedna knjiga da vam pomogne. Iz svake po nešto naučite, sklapate celu sliku i birate stvari koje ćete da uvažite i primenite i to je onda prava stvar.
Na društvenim mrežama si neko ko zagovara zdrav život i fizičku aktivnost, pa bio to kikboks, teretana ili odlazak u dugu šetnju. Iz tvog ugla, kao osoba koja provodi dosta vremena za laptopom/telefonom, da li ti to predstavlja najveći izduvni ventil u toku dana?
Obožavam fizišku aktivnost i tako je bilo od malena. Imam previse energije i ako je ne izbacim na treningu onda skačem bliskim ljudima po glavi… Mislim da je fizička aktivnost preko potrebna ne samo vašem telu, već i vašoj glavi. Dosta mojih frustracija izbacim na treningu i onda mogu da razmišljam čiste glave. Tako da, da jeste mi to najveći izduvni ventil i obožavam što je tako.
Šta je ono što ti je Srbija dala, a Engleska oduzela i obrnuto?
Srbija mi je dala sigurnost, osećaj komfora i potvrdu da tamo uvek mogu da se vratim. Takodje slobodno mogu da kažem da me je spremila za svet jer nije okruženje gde odrastamo pod staklenim zvonom i zbog toga mi je jako drago. Osposobila me je, osnažila i naučila da se borim za sebe.
Engleska mi je dala puno prilika, opcija i znanja. Jeste da je novo okruženje bez porodice i starih prijatelja baš to me je nateralo da izadjem iz svoje zone komfora i pokažem sebi da mogu da se snadjem gde god da sam, svaki dan se susrecem sa novim izazovima i učim nesto novo što podstiče moj lični razvoj i zbog toga sam jako zahvalna.
Kada si u Engleskoj, povremeno odlaziš na fudbalske utakmice i vidi se da zaista uživaš u istim. Koliko je važno osvestiti društvo da fudbal nije samo za mušku populaciju i kako odreagovati kada čuješ ovako nešto?
Živimo u 21. veku ljudi. Mislila sam da smo seksizam ostavili u pršsloti, barem ja jesam. Volim da gledam fudbal i ponosim se time a kada čujem od drugih komentar da je to samo za mušku populaciju našalim se i kažem da sam ja onda muško.
Koje lekcije si naučila baveći se javnim poslom a da možeš da ih iskoristiš i u svakodnevnom životu ?
Da sve što radim radim zbog sebe i da nikada ne dopustim da me mišljenje drugih ljudi pogodi i upravlja sa mnom. Ljudi su zavidni i nesrećni i umesto da se bave sobom traže utehu u kometarisanju drugih i to će uvek biti tako. Hvala Bogu ja sam neko ko se nikada nije osvrtao na tudja misljenja. Ukoliko ja smatram da radim nešto kako treba to mi je dovoljno i guram svoju priču. Na kraju krajeva uvek sebe podsetim da ne želim da dodjem do kraja života i da žalim što nisam nešto uradila zbog drugih ljudi a mogla sam. Samo pratite svoje snove i nikada necete pogrešiti.
Jednom si rekla da sve što radiš radiš kako bi ostavila trag iza sebe i pomogla onima kojima je pomoć u vidu tvog znanja i tvojih sposobnosti najpotrebnija. Da li smatraš da se ta altruistička crta stvara u porodici ili te prosto život svakodnevno podseti da je to možda i najplemenitija stvar na svetu?
I jedno i drugo. Neosporno je da su te vrednosti meni prenete u detinjstvu od strane mojih roditelja ali isto tako se u životu uvek vodim time što me ispunjava. Smatram da ako stvari radite sa dubljom svrhom ne samo da ostavljate trag iza sebe već činite ovaj svet boljim mestom što je meni i cilj.
Savet kako ostati svoj uprkos normama i visokim standardima koje nam društvo preko društvenih mreža nameće na dnevnom nivou?
Postavite svoje norme i svoje standarde. Zaboravite drustvo, šta je to što je vama bitno,šsta je vama važno? Napravite svoj svet i vrednujte sebe i druge po vašim standardima. Sve što se u to ne uklapa odstranite i to je to.
Čuveno pitanje- gde sebe vidiš za 10 godina?
Znam da je kliše ali vidim sebe srećnu. Menjam se iz godine u godinu i konstatno nešto novo saznajem o sebi i o tome šta me ispunjava. Ne znam šta će me za 10 godina činiti srećnom i ispunjenom ali sam sigurna da ako se time vodim neću pogrešiti.
I za kraj, šta bi poručila čitaocima kao najvažniju stvar za vreme našeg boravka na ovom svetu?
Povežite se sa sobom, zapitajte se ko ste ustvari i šta vas čini srećnim. Zapitajte se šta volite a šta ne volite, šta vas ispunjava a šta radite samo zato što vam društvo to nameće, UPOZNAJTE SEBE. Provodite vreme sa sobom i budite blagi prema sebi. Razvijte odnos o kakvom sanjate sami sa sobom. Čitajte, trenirajte, plešite, kreirajte, kuvajte, meditirajte, pišite i sve to radite sa osmehom. Ovo je vaš život, vaš svet i vi ste glavni lik u njemu. Vi ste u kontroli svog života i sve je VAŠ izbor. Zato uvek izaberite sebe i gledajte kako se magija stvara.
Aleksandra hvala ti što si dala intervju za nas magazin, sve najlepše u daljoj karijeri.
Hvala vama na pozivu bilo mi je zadovoljstvo. <3
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.