Povezanost

Htela sam da pišem o nečemu dobrom. Znate već, vremena nisu baš laka pa da se setimo nečeg dobrog. Želim da se osvrnem na veze, krvne, prijateljske, ljubavne, čvrste, jake, ali i  one koje lako pucaju i lako se lome. 

 

Nismo sa svima povezani na isti način, sa nekima smo povezani jače, sa nekima slabije. Nekad lako pukne veza koja je najčvršća, a iznenadi nas neka koju smo stavljali u drugi plan. Kažu da se pravi ljudi prepoznaju u lošim vremenima. Šta ja znam, mislim da su u pravu. Možda me po malo i iskustvo uči. Radosti je lako deliti, smejati se i veseliti. Na kraju krajeva nikome nije teško da uživa u lepom, ali nije svako dovoljno hrabar da pruži ruku onda kada je zaista teško.

 

U pravu  je svako ko kaže da ljudi beže od tuge, moglo bi se reći da je ona kao virus koji nas je trenutno napao. Svi beže od tuge, ali se zato niko ne boji da se slučajno ne zarazi srećom. Virus koji je trenutno zahvatio svet je zaista strašan, i brzo se širi, ali nije to najstrašnije što nam se dešava. Mnogo su gore zavist, pohlepa, hvalisanje u prazno,  nerazumevanje i ono čuveno “kad meni nije dobro što da bude drugome”.

 

Svi  nekad nađu vremena da zabadaju nos u tuđe živote, a samo se retki ljudi nađu tu kad treba. Na svu sreću, takvih ljudi još uvek ima. Kako mogu da primetim nije ih malo. U nekim trenucima našeg života takvi ljudi su zaista blagoslov, svaka njihova reč je vredna, a njihova dela govore o njima bolje od bilo kog teksta koji bi ja mogla da napišem. 

 

Postavlja se pitanje koliko smo stvarno s nekim povezani, a koliko mislimo da jesmo? Osoba sa kojom smo stvarno povezani nas oseća, može da pročita naše misli i proživi naša osećanja, zna kada nam je potrebno da priča, a kada nam prija tišina. Meni porodica mnogo znači i stojim pri tome da je ona jedno veliko blago, da je bez obzira na sve treba čuvati i da se za nju treba boriti. Takođe stojim i pri tome da su krvne veze jake i da je to možda ono najjače što nas spaja. Međutim, moji prijatelji su za mene jedna velika porodica, i iz iskustva znam da prijateljske veze nekad mogu da znače više od rodbinskih i da su oni ti koji ti prvi priteknu u pomoć.

 

Dosta ljudi prođe kroz naš život, ali ne mogu svi da nam budu prijatelji. Neki samo liče na prijatelje. Neću reći nažalost jer je to zapravo dobra stvar. Istinske i iskrene prijatelje prepoznaš i znaš da će biti tu za ceo život. Zahvalna sam životu za nekoliko takvih. Trudim se da im vratim istom merom.

 

Povezivanje i uspostavljanje kontakata sa drugima bilo priljateljskih, poslovnih ili ljubavnih je naša biološka potreba, ono za šta smo stvoreni. Tokom života gradimo mnoge veze, neke opstaju, a neke pucaju. To nije nešto na šta treba da gledamo tragično , i ne mora biti nužno lose. U celom tom procesu najbitnije je da ostanemo verni sebi, da verujemo svom rasuđivanju, svojim procenama, ali i instiktima, tako nikad nećemo zalutati.

 

 

___________

 

Autor teksta:                         

Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva.  Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: