Dešavalo vam se da upadnete u bespotrebne rasprave gde pokušavate svom svojom snagom da objasnite svoju stranu priče, ali niko ne razume. Sigurno vam se i pored toga dešavalo da kada slušate neku priču možete primetiti kako obe strane imaju validne poente i argumente, kao da su oboje u pravu. Ali, ako je već tako, koja je svrha svađa i zasto čovek lako upadne u ovu zamku?
Čovek je isključen od činjenice da jednoj istoj temi možeš pristupiti iz bezbroj različitih uglova. Naučen je sistemom školovanja da postoji samo jedan pravi odgovor. To ga dovodi da u školi života vuče silne poteze smatrajući da bira jedan jedini pravi odogovor. Gde, kada bi došao u kontakt sa drugom osobom ne razmišlja da kako i on, tako i ta osoba ima isti školski program koji ih dovodi do nerazumevanja.
Naučen životnim iskustvom da je njegova priča tačna upada u silne rasprave, kidajući sebe u nadi objašnjenja kako je baš njegovo gledanje na stvari tačno.
U ovom procesu osoba je zaslepljena svojom slikom života i principom školovanja i ne dozvoljava drugačiji pristup temi. Osveštavanjem ovog programa vi dajete sebi slobodu da se osećate ispunjeno kao i razumno, jer sada ne razumete samo svoje programe nego i osobu prekoputa.
Ubeđujući druge u vaš stav, izjavu ili gledanje na situaciju, kao da je jedini ispravan način, neće vam dati osećaj mira. Prvenstveno moramo razumeti da sve što radimo, radimo zbog sebe i svojih emocija, a time što namećemo naše spoznaje drugim ljudima (i uvek smatramo da su dobronamerne) nam neće dati taj ispunjeni osecaj sreće i mira.
U ovakvim dešavanjima važno je imati na umu da neki ljudi nisu spremni da čuju ono što vi želite da im prenesete.
Ne osuđujte ih, i vi ste bili takvi u nekom trenutku, a pored toga vaša istina je samo vaša, ne njihova. Svako živi odraz svojih uverenja i principa koje je stekao tokom života, tako da njihova istina i vaša istina mogu biti udaljene 2.000 svetlosnih godina.
Napomenula bih da je važno reći da ljudi koji su u skladu sa svojom istinom ne osećaju potrebu objašnjavati, pojašnjavati i ubeđivati druge u nju.
Osoba koja pokušava da nametne svoj stav oko nečega još uvek sebe ubeđuje u to, medjutim, čoveku koji živi svoju istinu nije potreban niko da ga razume, jer on zna. Osoba koja i dalje ne shvata sve niti svoje trenutno propagirane priče zasigurno traži potvrdu drugih. Rupa u ovakvom načinu razmišljanja jeste činjenica da bi osećaj praznine ostao čak i ako svi ljudi ovog sveta priznaju da je u pravu.
Mada pitanje glasi ko želi biti u pravu?
Onaj koji ni sam nije siguran u ono sto živi i priča.
– Tvoj ego, duši nije vazno ko je u pravu – nju zanima mudrost.
Pitanje koje sebi trebate postaviti u sledećoj sličnoj situaciji jeste: da li želim biti u pravu ili u miru?
Bitno je razumeti da je glavni cilj iza ovakvog ponašanja želja za mirom. Te struktura logike ovakvih ljudi glasi – da će osećaj mira nastati kada steknu priznanje drugih (dovoljno samopouzdanja – EGA).
Začkoljica nastaje, da kada i dođe do takvog slučaja, oni se osećaju prazno i neispunjeno. Zašto?
Zato što potvrdu koju dobijaju od drugih ljudi hrani njihov ego a ne njihovu dušu, a duši je potrebno da lično shvati priču. Sva ostala dešavanja su zamaskirani ego koji želi snagu, a snagu dobija potvrdama drugih da je pametan, lep, u pravu itd. Ključna spoznanja iza svega ovoga je sledeća rečenica: Da ja verujem u sve što ti veruješ i ja bih se osećala isto.
U trenutku rasprave ili diskusije sa osobom koja sedi prekoputa vas, važno je definisati vaše kao i njihove definicije ključnih reči teme. U slučaju da dvoje ljudi drugačije definiše jednu istu temu, rasprava nema poente i dalja prepirka i trošenje energije bi samo izazvalo bespotrebno uložen trud, vreme i energiju.
Imajmo u vidu da sada ne pričamo o onim kvalitetnim diskusijama gde su obe strane otvorene za drugačije pristupe temi, iz želje prosperiteta i rasta, tj. ljudi koji su istinski skapirali koja je snaga misli i uverenja – razumeju da osobe koje nisu, imaju drugačiju percepciju samog života.
Ne postoje dve osobe koje imaju kompletno ista uverenja, što nam potvrđuje činjenica da ne postoje dva ista života na ovoj planeti. Ljudi su u stanju da imaju ista degradirajuća uverenja koja im ne služe ili makar slična, međutim dva kompletano ista blueprint-a čoveka ne postoje.
Receničom kojom bih volela da završim ovu kolumnu a vi promislite malo o njoj. Istina se živi, u istinu se ne uveravaju drugi ljudi, jer kako birate svoje stavove tako birate i svoje istine.
_____________________________
Autor teksta: 
Katarina Miljković
Student Fakulteta savremenih umetnosti – game art.
Bavim se ujedinjenjem mudrosti satkane iz oblasti psihologije, filozofije i duhovnosti radi jednostavnog srećnog života.
Youtube- klik
About Author
