Početna » Marko Ivanović: Transformacija Karaktera i Ostvarivanje Snova Kroz Glumačke Uloge

Marko Ivanović: Transformacija Karaktera i Ostvarivanje Snova Kroz Glumačke Uloge

by Lips&Heels
0 comment

U svetu glume, svaki lik koji zaživi na sceni nosi u sebi deo glumčeve duše. Susret sa mladim talentom kao što je Marko Ivanović otkriva nam ne samo njegove glumačke podvige, već i emocionalni put kroz svaku ulogu.

Dok razgovaramo sa ovim nadahnutim glumcem, otkrivamo kako je njegova strast prema glumi vodila kroz raznolike transformacije likova i izazove na sceni. Pridružite nam se dok zajedno istražujemo njegovo uzbudljivo putovanje kroz umetnost transformacije.

Tvoja prva profesionalna uloga bila je u Šabačkom pozorištu. Možeš li nam reći nešto više o toj ulozi i kako si se osećao tada?

 

Tako je, prva profesionalna uloga nosila je naziv Glumac 1 ili 2 ne, mogu tačno da se setim, u predstavi “Mladi Staljin” u režiji Nebojše Bradića. Uloga je bila mala, nekoliko replika, ali u tom trenutku meni kao mladom glumcu, koji je tada bio na 2.-3. godini akademije, je puno značio taj poziv. Sav taj rad na predstavi je bio veoma zanimljiv.  Iskreno bilo me je malo i strah, ali brzo sam prevazišao uz pomoć kolega i reditelja.

 

 

Tvoje angažmane na pozornici i na televiziji prati impozantna lista uloga. Možeš li podeliti sa nama neka od tvojih najzapaženijih dostignuća u svetu glume?

 

Sve uloge, pozorišne i televizijske, koje sam do sada odigrao su dolazile same po sebi, ali od pozorišnih izdvojio bih recimo ulogu Siska u predstavi “Gnjida” u režiji Snežane Udicki i ulogu Mite trte u predstavi “Hajduci” B.Nušića koja je dečija predstava. Mnogo mi je drago što sam bio deo nje, jer ipak igrati za decu je nešto najteže a i najlepše, pogotovo ostvariti njihov osmeh na licu.  Kada to ostvarite onda znate da ste na pravom putu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Što se tiče televizije, moja prva profesionalna TV uloga je bila uloga gospodina Kajmatovića u seriji “Urgentni centar” . Drago mi je što me publika i dan danas pamti po toj ulozi. Od Urgentnog centra je sve polako i počelo, igrao sam u Državnom službeniku, Klanu, Nemirni, Aviondzijama, filmu Oluja, Indigo Kristal i tako dalje. Uglavnom sve su to epizode, ali meni jako značajne i drage. Ne bih mogao neku baš posebno da izdvojim, ali mislim da je došlo vreme za malo ozbiljnije uloge.

 

 

 

 

 

 

 

Diplomirao si glumu na Akademiji umetnosti na Slobomir P Univerzitetu u Bijeljini. Možeš li nam reći nešto više o tome i o svom diplomskom radu?

 

Akademiju sam upisao iz drugog puta. 2010 godine , govorio sam monolog Hasan-age iz drame “Hasanaginica” , Ljubomira Simovića i komični monolog, lik Spasoja iz “Pokojnika” B.Nušića. Kada sam izašao na prijemni samo mi je bilo u glavi – “Ti to možeš, ti to hoćeš” . Ta upornost se isplatila na kraju.

2014. godine diplomirao sam sa Gogoljevom pripovetkom “Dnevnik jednog ludaka” koja govori o ispovesti obolelog činovnika, koji shvativši da se nalazi u ludnici pokušava da pronadje rešenje u bezizlajnoj situaciji. Tako da će mi akademija ostati zauvek ucrtana u srcu kao nešto što mi se najlepše u zivotu desilo, jer sam se na II godini glume 2012. godine ostvario kao roditelj , tako da sam 2010. godine upisao akademiju, 2012. godine postao tata, a 2014. diplomirao.

 

 

Tvoja karijera je obeležena raznovrsnim ulogama na pozornici, televiziji i filmu. Kako bi opisao svoj glumački pristup i šta te inspiriše pri izboru uloga?

 

Svaki rad na nekom novom projektu, dal’ to bio na televiziji ili u pozorištu je poseban, drugačiji, donosi nova poznanstva i nekako se uvek trudim da ostavim dobar utisak.  Da bi me neka uloga inspirisala mora da ima to nešto u sebi dok čitam tekst da kažem “ovo mi se dopada, želim da budem u tom projektu” . Iskreno, do sada mi se nije desilo da kazem neću, ne želim, ali najbitniji je scenario, ekipa na setu, produkcija i kada se sve to poklopi siguran sam da će uspeh projekta biti zagarantovan.

 

 

 

Tvoj rad obuhvata različite žanrove – od drama do komedija. Kako se pripremaš za različite vrste uloga i kako se prilagođavaš različitim tonovima i stilovima?

 

Mene nekako više privlači drama, ali publika, kolege koji prate moj rad govore mi da sam dobar i u komediji. Svi mi glumci tragamo za nečim novim. Što je uloga različitija, meni je tim zanimljivija da je igram, trudim se da uvek budem različit.

 

 

 

 

Tvoja karijera je impresivna i mnogi te vide kao uzor mladim glumcima. Kako bi savetovao one koji tek započinju svoj put u svetu glume?

 

Drago mi je što me mlade kolege koji su tek upisali ili žele da upišu glumu pitaju za neki savet-koji monolog da izaberu, recitaciju,imitacije…Zato bih želeo svojim mladim, budućim kolegama da kažem da budu svoji, prizemni, da se trude da ostvare svoje snove. Biće padova i  uspona, sve je to život, glavu gore, ne odustaj.

 

Kroz tvoju karijeru, radio si kako sa iskusnim glumačkim kolegama, tako i sa mladim talentima. Kako gledaš na saradnju sa različitim generacijama glumaca i kako to utiče na tvoj lični i profesionalni razvoj?

 

Imao sam tu čast da radim sa velikim glumcima medju kojima su Bata Živojinović, Petar Kralj, Mira Banjac… Od svih njih sam mnogo toga naučio kako u sferi glume, tako i o jednostavnosti velikih bardova našeg glumišta i medjuljudskim odnosima. Nesebično su mi prenosili znanje, a svojom podrškom motivisali da i dalje pobedjujem sebe.

 

 

 Tvoja uloga u predstavi „Dnevnik jednog ludaka“ N.V. Gogolja za diplomski rad se ističe kao važan trenutak. Kako si se pripremao za ovu monodramu?

 

Odabirom ove monodrame želeo sam da testiram sebe, jer sam jako samokritična osoba. Hteo sam da uvidim da li sam spreman da se bavim ovim poslom ili ne. Kada sam pročitao tekst, odmah mi se dopao, uzeo sam dve stolice postavio u sobi i rekao sebi “OK, ovo je ono što voliš, drama, to je moj teren” i krenuo u dramatizaciju i režiju iste, tako da sam za nekih 15 do 20 dana dobrog rada imao spremnu monodramu.

Sećam se da sam otišao na akademiju na probu, kako bi mi profesor dao instrukcije za dalji rad na monodrami, medjutim nisam znao da ću bas na toj probi i diplomirati. Po njegovom izrazu lica i rečima na kraju, mislim da mu se dopala izvedba.

Žao mi je samo što nisam imao priliku da monodramu odigram pred publikom, ali nadam se da će je biti.

 

Poznato je da si dobitnik Zlatnog venca grada Šapca na Festivalu pozorišnih predstava. Kako si doživeo ovo priznanje i da li ga vidiš kao potvrdu svog truda i predanosti?

 

Iskreno iznenadila si me ovim pitanjem, ali hvala ti od srca na njemu. To je bilo 2006. ili 2007. godine, Festival pozorišnih predstava svih srednjih škola u Šapcu, bio sam djak Stručne hemijske i tekstilne škole, radili smo predstavu “Običan čovek” B.Nušića u reziji Radmile Ninković, moje predivne profesorke srpskog jezika, koja je tada predavala u školi.

Igrao sam ulogu Arse Milićevića, medjutim u tom periodu sam bio i u dramskom studiju “Scena” i nekako to priznanje, ta nagrada jeste bila moja prekretnica u tom nekom mom periodu da odlučim da li u budućnosti želim da se bavim ovim poslom. Nisam se nadao nagradi, ali to veče dodele je nešto neopisivo. Sedimo, čekamo nagrade i odjednom čujes svoje ime, suze su mi potekle koje nisam mogao skoro celo veče da zaustavim. Uh..

Ali sada kada vratim film unazad, slobodno mogu da kažem da tu nagradu, priznanje, vidim kao potvrdu svog truda i dosadašnjeg uspeha i veoma sam zahvalan toj nagradi koja od te večeri zauzima jedan mali deo mog kućnog prostora, onako u prolazu bacim pogled i kažem sebi “Da, možes dalje”.

 

Tvoja sposobnost da se transformišeš u različite uloge je impresivna. Postoji li neka posebno zahtevna ili izazovna uloga koju bi voleo da jednog dana odigraš?

 

Svaka uloga je na svoj način zahtevna i izazovna. Ne znam da li znate da Bata Živojinović nikada nije odbio ulogu, jer svaka uloga je vredna igranja. Ako glumite stablo, čak i tu treba imati glumačkog dara, sroditi se sa prirodom, posmatrati svet iz vizure jednog stabla, prolaziti proces fotosinteza, infiltrirati se u svaku poru tog stabla da bi vam publika na kraju verovala.

 

 

Kakvi su planovi za budućnost? Da li možemo očekivati još uzbudljivih uloga i projekata od tebe?

 

Skoro sam završio snimanje filma “Nedelja” o Džeju Ramadanovskom u režiji Nemanje Ceranića. Ne znam tačno kada će biti premijera, tako da sam u očekivanju. Uskoro treba da počne emitovanje i igrano- dokumentarne TV serije uspon i pad Aleksandra Rankovića pod nazivom “Drug Marko” na RTS-u, u režiji Nedeljka Kovačića, tu igram ulogu Svetozara Vujkovića Toze.  Trenutno sam u pregovorima za dva inostrana projekta, nadam se pozitivnom ishodu. Fantastične su produkcije, tako da, videćemo, otvoren sam za saradnju kako kod nas tako i van naših granica.

 

 

 

 

Kroz ovaj intervju, dublje smo sagledali strast i predanost koja je vođena našim sagovornikom od ranih početaka u dramskom studiju do impresivne profesionalne karijere. Njegova sposobnost da se preobrazi u različite uloge, od drame do komedije, oduzima dah, dok njegova iskustva sa iskusnim kolegama i mladim talentima dodaju dubinu njegovom ličnom i profesionalnom razvoju.

Njegova rešenost da se suoči sa izazovima, da pronađe inspiraciju u svakom tekstu i da nastavi rasti kao glumac i osoba, predstavlja inspiraciju za sve mlade umetnike koji koračaju putem glume. S nestrpljenjem očekujemo njegove buduće projekte i uzbudljive uloge koje će nam doneti nove uvide u njegovu umetničku dubinu.

 

Loading

About Author

You may also like

Medijski partner kulturnim manifestacijama

Vaš Glas Je Važan, Vaše Mišljenje Je Važno. Mi Vam Možemo Pomoći Da Se Osećate Samopouzdanije, U Skladu Sa Svojom Prirodom, Van Okvira Koji Nam Se Nameću.

 
lipsandheels.com@gmail.com

@2023 – Lips&Heels. All Right Reserved. Designed and Developed by
Izrada sajta