U svetu baleta, retko šta može da se uporedi sa elegantnim spojem gracioznosti i tehničke preciznosti koji karakteriše izvođenje značajnih uloga.
Kroz svetlost reflektora, balerina Katarina Zec je zablistala ostvarujući premijerno tri ključne uloge u poznatim baletima „Labudovo jezero“, „Krcko Oraščić“ i „Kopelija“ tokom ove sezone Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Njena umetnost i tehnička virtuoznost zaslužile su specijalnu pohvalu ovogodišnjeg tročlanog žirija, čime je postala neizostavan deo savremene balerinske scene. U ovom intervjuu, istražujemo Katarininu duboku vezu s baletom, procese pripreme za izazovne uloge, kao i uticaj ovog iskustva na njen dalji razvoj kao umetnice.
Kako se osećate povodom činjenice da ste ostvarili premijerno tri značajne prvačke uloge u istoj sezoni? Kako ste uspevali da održite visok nivo performansi kroz celu sezonu?
Sada kada se osvrnem bio je to veliki zadatak.Sad mi se čini još većim, nego što je na početku kada još nisam ni jednu od njih odigrala, ali sam verovala da mogu uz mnogo rada i truda. Sada sam veoma ponosna.
Visok nivo performansi održavam tako što ne dozvoljavam ni u jednom trenutku da opadne. Kroz svakodnevni rad, ne dopuštam telu da se opusti, kao ni mozgu, osim naravno nedeljom. Zaista uvek ležem na vreme i preko noći se moje telo potpuno oporavi od napora koje je dan pre toga imalo i svako jutro sam odmorna i spremna za novi dan i napredak.
Radim dodatno na jačanju tela i oporavku kako bih smanjima šanse od povreda i isto tako ojačala svoje telo za napore koje mi predstoje.
Koja je uloga za vas bila najizazovnija i zašto? Kako ste prevazišli eventualne prepreke u interpretaciji te uloge?
Definitivno je to bila Odilija iz baleta Labudovo jezero, crna labudica koja je potpuna suprotnost mojoj prirodi. Sama pomisao na nju mi je budila neku nelagodu i pitanje u meni da li ću moći. Da li ću moći publiku da ubedim, da li ću uspeti to zlo kojom Odilija odiše da prenesem?
Dala sam 300 posto za tu ulogu jer sam mislila da mi ,,ne leži’’, a ujedno joj se i divim i jedna mi od od omiljenih uloga kada gledam balet. Što sam je pronalazila u sebi i uvežbavala to je ona bila sve bolja i bolja. Pokušala sam da pronađem tu Odiliju u sebi, da je kako mi kažemo nateram da izađe. Postajalo mi je sve zanimljivije da ulazim u taj lik.
Zamislite to vam je jedini trenutak gde, što više zla pokažete vi dobijete veću pohvalu, tako da sam pokušala na taj način i eto uspevalo mi je, Odilija je pronašla mesto u meni. Sada mi je uživanje da radim crnu labudicu, obožavam tu ulogu.
Kako balerina balansira između fizičke izdržljivosti i emocionalne dubine u interpretaciji različitih uloga tokom iste sezone?
Vežba, kao i sve u životu. Verujem da će ići lakše što više i što češće budem menjala uloge, tj. lakše ću ulaziti u novu ulogu. Dosta radim i na oporavku, ali i na jačanju celokupnog tela da bi moje telo lakše podnelo fizičke napore koji su visokog intenziteta tokom cele seozone.
Kako ste se pripremali za uloge Odete i Odilije u baletu „Labudovo jezero“, s obzirom na njihovu tehničku i emotivnu kompleksnost?
Za takve uloge se pripremate ceo život i sasvim sigurno ćete imati ruke pune posla tokom cele karijere za sve detalje i nijanse koje te uloge zaista zahtevaju, pored čiste tehnike koja treba iz seozne u sezonu da bude bolja i stabilnija.
Sa pripremama sam krenula u maju mesecu, a premijera je bila 14.oktobra i naporno sam radila sa svojim pedagozima da uvežbamo sve tehničke stvari toliko da one svaki put ,,uspeju’’ , radila sam deo po deo, počevši prvo sa svojim varijacijama bele i crne labudice iz drugog i trećeg čina gde smo zaista korak po korak razlagali i uvežbavali pokrete.Bilo mi je veoma teško kada sam prvi put spajala predstavu, kada sam na probama prvi put radila sve od početka ulaska prvi put bele labudice u drugom činu sve do kraja četvrtog čina. Posle tih proba zaista nisam bila ni za šta, potpuno balerinu iscrpe takve probe kako fizički tako i emotivno.
Prelazak iz bele u crnu i obrnuto je isto nešto što mi je u početku bilo teško, ali kako smo sve više uvežbavali postajalo je lakše. Želite da napredujete iz dana u dan iz probe u probu, što ponekad ne bude slučaj. To mi je najteže padalo, kada se vratim kući sa probe, a nisam postigla sve što sam želela, nekako imam osećaj da nisam načinila korak ka sledećoj stepenici.
Naučila sam i da je to normalno i da se dešava i da naše telo nije mašina, nekad je upornije nego prethodnog dana pa neke stvari prosto ne idu kako bismo želeli.
Možete li nam opisati svoj proces pripreme za ulogu Šećerne vile u baletu „Krcko Oraščić“? Kako ste savladali tehničke zahteve ove uloge?
Vila šećera je došla nakon što sam već odigrala Labudovo jezero, tako da mogu reći da mi je lakše pala, tih 10-15 minuta Pdd-a , jer nemam toliko mnogo kao u 3 čina Labudovog jezera. Sa druge strane je teže jer imate samo jedan ulaz, 10 minuta i treba da pokažete sve.
Nema prostora za oscilacije, nema sledeći čin, nemate drugu šansu, svaki korak mora da uspe, ako 3 puta imate piruet, sva tri puta on mora da uspe, nemate ceo balet, pa ako jednom ne uspete kako ste zamislili imate još 20 puta da uradite. Sa te strane mi je bilo teže, ali kao što sam već rekla sve je vežba i što više vežbam, ispravljam greške, to je i moja tehnika sigurnija kao i celokupna uloga.
Autor: Marija Erdelji
Kako ste doživeli specijalnu pohvalu koju ste dobili od ovogodišnjeg tročlanog žirija? Kako vas to priznanje inspiriše za buduće projekte i karijeru?
Počastvovana sam veoma i bila sam iznenađena što sam izabrana kao i činjenicom da su baletski umetnici iz drugog grada ispratili moj rad ove sezone, podržali me i ovom pohvalim dali podsticaj za dalji rad i napredak.
Kako je vaša interpretacija uloga evoluirala tokom sezone? Da li ste primetili neke promene ili nove elemente koje ste uneli u svoje izvođenje tokom vremena?
Imala sam priliku da posle premijere i reprize u oktobru, izvedem još 2 puta Labudovo jezeru kasnije u februaru mesecu. Tada sam primetila da su mi mnoge stvari da kažem išle lakše, kako mi kažemo „legle su” i mogla sam da dodam i da se posvetim još nekim detaljima, kojima nisam uspevala na premijeri.
Neki elementi koji su mi predstavljali poteškoće tokom pripreme za premijeru, kasnije u februaru kada sam ponovo radila više nisam ni obraćala toliko pažnju jer je „ušlo u telo”, pa sam mogla da pređem na sledeću stepenicu. Verujem da će sa svakim sledećim izvođenjem moja uloga rasti i da će ruke sve više i više da podsećaju na prava krila labuda.
Koji su vam bili najznačajniji mentorski ili podržavajući uticaji tokom vaše karijere kao balerine?
Najznačajniji uticaj tokom moje dosadašnje karijere u Srpskom narodnom pozorištu su imale moj pedagog Oksana Storožuk, kao i prvakinja baleta, Ana Đurić. Oksana Storožuk me je pripremala za Labudovo jezero, Krcka Oraščića, a trenutno sa mnom radi i na pripremi premijere baleta Otelo, gde tumačim ulogu Dezdemone.Vrhunsko znanje koje ima mi svakodnevno prenosi i sa puno strpljenja je radila sa mnom na ulogama koje sam ove sezone odigrala.
Ana Đurić mi je podrška od mog prvog dana u Snp-u, nesebično deli svoje znanje i ,,trikove’’ koje je stekla sad već skoro 10 godina kao prvakinja našeg baleta. Od najmanjih uloga, kao što su mali miševi u Krcku Oraščiću, pa sve do bele labudice.
Tokom svog školovanja u Baletskoj školi u Novom Sadu, ogromnu podršku u ljubav sam imala od svoje profesorice Sanje Todorić Vučćković, kod koje sam 8 godina bila u klasi.Od prvog dana je verovala u mene i učila me balet korak po korak.
Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili iz ove sezone i kako će vam to iskustvo pomoći u budućem radu?
Definitivno to da nikad ne sumnjam u sebe i da se trud i rad uvek isplati. Kao i to da uvek ima mesta za napredak.
Vodeći se ovim rečenicama verujem da mi neće teško pasti ni jedna sledeća uloga.
Na kraju, možete li nam reći nešto o svojim budućim planovima i projektima?
Trenutno radimo na pripremi baleta „Otelo” koje će se premijerno izvesti 18.maja na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Pripala mi je čast da tumačim ulogu Dezdemone i veoma sam srećna zbog toga. Sa ovakim stilom, neoklasičnim se prvi put susrećem. Veliki mi je izazov, ima mnogo podrški koje nikada ranije nisam imala priliku da probam. Dramska uloga koja je ispreplitana raznim osećanjima, od neopisive sreće do najdubljeg bola. Drago mi je što ću svoju igru da obogatim ovakav način.
Kroz svetlucanje pozornice i graciozne pokrete, Katarina Zec donosi magiju baleta na život. Njeno majstorsko izvođenje uloga u „Labudovom jezeru“, „Krcku Oraščiću“ i „Kopeliji“ ne samo što oduševljava publiku već i osvetljava put za nove generacije balerina. Sa specijalnom pohvalom kao značajnim priznanjem za ovu sezonu, Katarina pokazuje da je njena zvezda tek u usponu, obećavajući još veće dostignuće i inspiraciju u budućnosti.