Početna » Mina Smiljanić: Sreća je glavni pokretač u mom životu

Mina Smiljanić: Sreća je glavni pokretač u mom životu

by Lips&Heels
1 comment

Diplomirala je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, trenutno je na master studijama za Projektni menadžment, bavi se PR-om, a za sebe kaže da je večiti akcijaš i avanturista u duši. Međutim, posmatrano iz našeg ugla, ona je mnogo više od toga. Reč je o Mini Smiljanić, na Instagramu poznatijoj kao ’’Mina Fu’’.

 

Mina, s obzirom na to da ne možemo a da ne spomenemo trenutno stanje u svetu i državi, recite nam, šta je ono po čemu ćete pamtiti prethodnih par meseci i u kojoj meri je ovaj virus uticao na Vaš posao i mnogobrojne projekte?

 

Ova godina me je naučila strpljenju, i osvestila da je život zaista tek počeo. Kad si jako mlad, sutra ti deluje daleko. Živiš sad i uvek imaš osećaj da negde kasniš. U trenutku kada je zbog globalne pandemije veliki projekat na kojem sam radila odložen za sledeću godinu, ja sam saznala da sam trudna.

Kako je ceo svet na trenutak stao i usporio, tako sam i ja odlučila da je sasvim u redu da ovu godinu i poslednjih nekoliko meseci posvetim porodici – a posao i stres tog tipa, sam ipak odložila za naredne godine.

Ovog novembra punim 28, i tek sam u ovoj godini shvatila da sam zapravo mlada – i da veliki poslovni uspesi mogu da dođu i u narednoj deceniji. Srećom, u dvadesetim sam mnogo toga radila, i imam bogatu biografiju i razna iskustva. 

 

 

Pročitaj i: Zašto su moje godine najbolje

 

 

Par puta ste govorili o tome, a kako postoje i oni koji to nisu ispratili, možete li nam reći, zašto baš to ’’Fu’’?

 

Fu je jedan duga i zanimljiva priča sa početka mojih studentskih dana. A ukratko – na kineskom jeziku Fu znači sreća. Moja rođena sestra već osam godina živi u Šangaju, studirala je kineski jezik u Beogradu a zatim se uputila na daleki Istok na master studije i tamo ostala. Fu me podseća na sestru, prvi suvenir koji mi je donela iz Kine, a i na to da je sreća glavni pokretač u mom životu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako smo i na samom početku spomenuli, veliki ste avanturista, što se može videti i po brojnim maratonima koje ste istrčali. Da li je to bila želja od ’’malih nogu’’, ili ste samo naprasno odlučili da na istima i učestvujete? 

 

To je ideja koja se nekoliko godina provlačila kroz moju glavu. I moram priznati da sam oklevala cele 4 godine, pre nego što sam se odlučila da krenem da se pripremam – a za manje od dva meseca sam uspela da istrčim svoj prvi polumaraton.

 

 

 

 

 

 

 

 

U narednih mesec dana sam istrčala još dva, a u narednim godinama još osam polumaratona i nekoliko kraćih trka. Verujem da svako ko je fizički zdrav, može da istrči taj 21km. Pitanje je samo koliko brzo. Važna je upornost, zdrava glava i želja. 

 

 

Na čuvenom maratonu u Barseloni 2019. godine ste dobili nagradu za ’’Najzgodniju devojku’’, a nagrada je specifična po tome što je u obliku kamen/ploče. Imajući u vidu kakvog je oblika, kako ste se osećali kada ste je uzeli u ruke?

 

Svaka čast za ovu informaciju! Osečaj je bio genijalan, jer ni na kraju pameti nisam imala pomisao da ću biti prozvana u tom trenutku. Da, nagrada je u obliku betonske ploče – nalik onima kojima je popločan centar Barselone, a to je jedna velika kamenčina na kojoj je zalepljena pločica sa nazivom nagrade.

 

 

 

 

 

 

 

 

Bilo je jako zanimljivo na proslavi uručenja, a još zanimljivije sutra na aerodromu, kada sam u ručnom prtljagu prošvercovala kamen od barem dva kilograma do Beograda. 😀 

 

Snimajući storije na Instagramu iz Vašeg automobila, nastao je serijal pod nazivom ’’Punto mafija’’, nakon čega je usledila i emisija ’’AutoMotoShow’’, gde ste ugostili ličnosti poput pevača Kneza, jutjuberku Leu Stanković, glumca Vukašina Markovića i mnoge druge. Kakvi su Vaši utisci nakon snimanja emisije ovog tipa?

 

Definitivno sam bila mnogo mlađa i luđa kada sam snimala sve to. Euforija koju sam imala nakon polaganja vožnje, a i činjenica da sam dnevno provodila barem dva sata na putu od i do posla, me je navela da na semaforima i ponekad u toku vožnje snimim po koji insta story.

Taj sadržaj je često bio humorističan i veoma gledan, ali je ujedno bio i rizičan. Te sam posle nekog vremena prestala da se time bavim, kako ne bih davala loš primer. Što se emisije tiče, do te saradnje je došlo zaista spontano i bilo mi je zanimljivo – ali, kako sam tada bila stalno zaposlena kao PR i digital media menadžer i imala puno radno vreme, bilo mi je jako teško da se uskladim sa snimanjima, i prosto sam odlučila da batalim tu priču.

Vozikanje sa poznatima po gradu jeste zanimljivo, ali nisam videla da ta emisija baš doprinosi mojoj karijeri. 

 

 

Bili ste voditelj brojnih kulturnih i sportskih događaja. Da li svakom novom poslu pristupate na isti načlin, ili pak pored određene odgovornosti imate i ’’keca u rukavu’’ za svaki događaj? 

 

Improvizacija je dobra, samo ako je uvežbana. Na početku karijere sam češće izlazila “na binu“ nespremna, sa uverenjem da ću se snaći –  i često sam uspevala. Ali osećaj nije bio dobar.

Trema te u tim trenucima pojede. Ukoliko si spreman, raspolažeš svim važnim informacijama – lako ćeš improvizovati i biti spontan i prirodan u vođenju programa. Ili šta god bio tvoj zadatak. 

 

 

Kako ste sa nama na Instagramu delili trenutke Vaših selidba, primetili smo da imate pune police knjiga. Koje 3 knjige biste preporučili svakoj kući da ih ima?

 

Odrasla sam u stanu punom knjiga. Roditelji su već kupili sve klasike poput opusa Crnjanskog, Andrića, Kapora, Tolstoja i drugih svetskih autora. Te sam ja kupovala noviju literaturu, i trenutno mahom takve knjige imamo u našem stanu.

Moj verenik i ja volimo da čitamo romane koji se bave psihologijom i životnim pričama – te smo udružili naše zbirke i sada imamo po dve knjige od Frederika Bakmana “Čovek po imenu Uve“, i Irvina Jaloma “Kad je plakao Niče“. Pored tih romana, preporučila bih i “Žene koje trče sa vukovima – autorke Klarise Pinkole Estes. Ali svakako predlažem da se poseduju i dela klasičnih autora. 

 

Priroda je nešto što svakog čoveka usreći na njemu jedinstven način. Koliko vremena provodite u prirodi i šta za Vas ona predstavlja?

 

Priroda je jedini spas za um. Bez nje bismo svi potpuno prolupali. Nedovoljno provodim vremena u prirodi u toku godine, grad je ipak moje prebivalište, ali zato s vremena na vreme organizujemo neku intenzivnu akciju hajkinga i napunimo baterije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ponovo ćemo spomenuti Instagram, a uz njega i IGTV, preko kog stavljate snimke Vaših odevnih kombinacija. Da li Vam je važno da pratite modu i trendove, ili se vodite onom starom-’’Moda je prolazna, stil je večan’’?

 

 

Nikada nisam imala više vremena za kreiranje sadržaja na instagramu nego sad, a opet, s obzirom na manjak dešavanja u svom životu – trenutno nemam mnogo inspiracije.

Kako nisam preterani ljubitelj šopinga, izvežbala sam se u kombinovanju nekoliko odevnih predmeta i mislim da sam ekspert u tome da jedan sako nosim hiljadu puta – i da mi ne dosadi. Te sam u ovim trudnim danima počela da kombinujem nekoliko suknjica u koje trenutno mogu da uđem, da to postavljam na instagram, i to je ljudima ispalo simpatično.

Definitivno nisam modni ekspert, ali smatram da je odevanje deo nečijeg životnog stila i svakako obraćam pažnju o svom stajlingu. 

 

Za sebe možete da kažete da ste osoba koja voli da putuje i koja je posetila veliki broj zemalja. Da li detaljno planirate svako putovanje ili se to desi sasvim spontano?

 

Ja sam takođe majstor ishitrenih odluka. One su često veoma hrabre, a neki bi rekli lude. Svoje najduže putovanje u Ameriku sam isplanirala u jednom trenutku. Tj. prijavila sam se za trku u Vašington DC-u, bez da sam prvo aplicirala za vizu, uzela odmor ili kupila kartu za Ameriku. I samo ću dodati da sam od svega toga poslednje aplicirala za američku vizu. Sreća me je ispratila, vizu sam dobila i otputovala sam na tri nedelje u Njujork, i skoknula sam do prestonice kako bih istrčala tih 10 milja. Većina mojih putovanja je tako nekako isplanirana. 

 

 

Šta smatrate svojim najvećim uspehom, a šta neuspehom?

 

Uf, to su veoma neodređeni pojmovi. Moji životni uspesi su definitivno odnos koji imam sa porodicom i bliskim prijateljima, zdravlje koje svi imamo i moja sverastuća ljubav prema mom partneru. Neuspehe ne brojim i ne smatram da sam neuspešna. Sve padove doživljavam kao neprocenjivu školu koja me gura kroz život.

 

Kada su se otvorile granice, u julu ste otišli u Grčku, a kako je ta zemlja sama po sebi magična i kako ste sa nama podelili Vaše iskustvo odatle, da li biste mogli sebe da zamislite da živite tamo?

 

Svakog čuda tri dana dosta, pa i letovanja. U mom slučaju tri nedelje. To je najduže vreme koje sam provela na putovanju, pa i ovog leta u Grčkoj. Trenutno, a i inače, ne mogu da zamislim svoj život izvan Srbije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U januaru ćete postati majka, a kako je u pitanju devojčica, kako ste se odlučili da joj date ime Marta?

 

Još jedna duga priča, ali ja zaista polažem mnogo u simboliku. Ove godine smo u toku moje trudnoće doživeli niz neprijatnosti. Obili su stan u kom smo prethodno živeli, a dva dana kasnije smo doživeli udes. U trenutku potpunog rastrojstva smo naleteli na moju poznanicu Martu. Obasjala nam je taj dan i sve kao da je krenulo na bolje od tad. Čim smo saznali da nosim devojčicu, jednoglasno smo se dogovorili da se zove Marta. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Znamo da imate sestru koja živi i radi u Kini. Koliko je danas važan taj sestrinski odnos i da li Vam je ona ujedno i najbolji prijatelj?

 

Isidora i ja smo ujedno veoma različite, a opet – na izvestan način se na prvu loptu vidi da smo satkane od isto genetskog materijala. Ja jako volim svoju sestru i sigurna sam da sam ovakva osoba dobrim delom zbog njenog uticaja. Naučile smo kroz godine da živimo na drugim krajevima sveta, iako se ne čujemo baš svaki dan – svaki dan osećamo tu povezanost.

 

 

 

 

 

 

 

 

Za kraj, gde sebe vidite za 10 godina?

 

Pre deset godina nisam mogla da odgovorim na ovo pitanje. Danas, vidim sebe u srećnoj zajednici, sa barem dvoje dece. Karijerno, vidim sebe kako vodim jedan mladi i uspešan tim oblasti komunikacija. Svašta će još obogatiti naredne godine, ali u suštini – samo želim da budemo srećni, složni i zdravi. 

 

   Draga Mina, hvala Vam što ste pristali da budete naš sagovornik, želimo Vam sve najlepše u životu i daljem radu!

 

Hvala Tebi na vremenu i ovako zanimljivim pitanjima. Podigla si mi moral u trenucima manjka aktivnosti. Ovaj miran period lakše prolazi uz sećanje na razna dešavanja, a ti si mi u tome pomogla.

 

 

 

 

__________________

 

 

 

Autor: Andrea Dobrosavljević   

 

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.

 

 

 

Loading

About Author

You may also like

Comments are closed.

Medijski partner kulturnim manifestacijama

Vaš Glas Je Važan, Vaše Mišljenje Je Važno. Mi Vam Možemo Pomoći Da Se Osećate Samopouzdanije, U Skladu Sa Svojom Prirodom, Van Okvira Koji Nam Se Nameću.

 
lipsandheels.com@gmail.com

@2023 – Lips&Heels. All Right Reserved. Designed and Developed by
Izrada sajta