Mina Smiljanić: Sreća je glavni pokretač u mom životu

Diplomirala je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, trenutno je na master studijama za Projektni menadžment, bavi se PR-om, a za sebe kaže da je večiti akcijaš i avanturista u duši. Međutim, posmatrano iz našeg ugla, ona je mnogo više od toga. Reč je o Mini Smiljanić, na Instagramu poznatijoj kao ’’Mina Fu’’.

 

Mina, s obzirom na to da ne možemo a da ne spomenemo trenutno stanje u svetu i državi, recite nam, šta je ono po čemu ćete pamtiti prethodnih par meseci i u kojoj meri je ovaj virus uticao na Vaš posao i mnogobrojne projekte?

 

Ova godina me je naučila strpljenju, i osvestila da je život zaista tek počeo. Kad si jako mlad, sutra ti deluje daleko. Živiš sad i uvek imaš osećaj da negde kasniš. U trenutku kada je zbog globalne pandemije veliki projekat na kojem sam radila odložen za sledeću godinu, ja sam saznala da sam trudna.

Kako je ceo svet na trenutak stao i usporio, tako sam i ja odlučila da je sasvim u redu da ovu godinu i poslednjih nekoliko meseci posvetim porodici – a posao i stres tog tipa, sam ipak odložila za naredne godine.

Ovog novembra punim 28, i tek sam u ovoj godini shvatila da sam zapravo mlada – i da veliki poslovni uspesi mogu da dođu i u narednoj deceniji. Srećom, u dvadesetim sam mnogo toga radila, i imam bogatu biografiju i razna iskustva. 

 

 

Pročitaj i: Zašto su moje godine najbolje

 

 

Par puta ste govorili o tome, a kako postoje i oni koji to nisu ispratili, možete li nam reći, zašto baš to ’’Fu’’?

 

Fu je jedan duga i zanimljiva priča sa početka mojih studentskih dana. A ukratko – na kineskom jeziku Fu znači sreća. Moja rođena sestra već osam godina živi u Šangaju, studirala je kineski jezik u Beogradu a zatim se uputila na daleki Istok na master studije i tamo ostala. Fu me podseća na sestru, prvi suvenir koji mi je donela iz Kine, a i na to da je sreća glavni pokretač u mom životu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako smo i na samom početku spomenuli, veliki ste avanturista, što se može videti i po brojnim maratonima koje ste istrčali. Da li je to bila želja od ’’malih nogu’’, ili ste samo naprasno odlučili da na istima i učestvujete? 

 

To je ideja koja se nekoliko godina provlačila kroz moju glavu. I moram priznati da sam oklevala cele 4 godine, pre nego što sam se odlučila da krenem da se pripremam – a za manje od dva meseca sam uspela da istrčim svoj prvi polumaraton.

 

 

 

 

 

 

 

 

U narednih mesec dana sam istrčala još dva, a u narednim godinama još osam polumaratona i nekoliko kraćih trka. Verujem da svako ko je fizički zdrav, može da istrči taj 21km. Pitanje je samo koliko brzo. Važna je upornost, zdrava glava i želja. 

 

 

Na čuvenom maratonu u Barseloni 2019. godine ste dobili nagradu za ’’Najzgodniju devojku’’, a nagrada je specifična po tome što je u obliku kamen/ploče. Imajući u vidu kakvog je oblika, kako ste se osećali kada ste je uzeli u ruke?

 

Svaka čast za ovu informaciju! Osečaj je bio genijalan, jer ni na kraju pameti nisam imala pomisao da ću biti prozvana u tom trenutku. Da, nagrada je u obliku betonske ploče – nalik onima kojima je popločan centar Barselone, a to je jedna velika kamenčina na kojoj je zalepljena pločica sa nazivom nagrade.

 

 

 

 

 

 

 

 

Bilo je jako zanimljivo na proslavi uručenja, a još zanimljivije sutra na aerodromu, kada sam u ručnom prtljagu prošvercovala kamen od barem dva kilograma do Beograda. 😀 

 

Snimajući storije na Instagramu iz Vašeg automobila, nastao je serijal pod nazivom ’’Punto mafija’’, nakon čega je usledila i emisija ’’AutoMotoShow’’, gde ste ugostili ličnosti poput pevača Kneza, jutjuberku Leu Stanković, glumca Vukašina Markovića i mnoge druge. Kakvi su Vaši utisci nakon snimanja emisije ovog tipa?

 

Definitivno sam bila mnogo mlađa i luđa kada sam snimala sve to. Euforija koju sam imala nakon polaganja vožnje, a i činjenica da sam dnevno provodila barem dva sata na putu od i do posla, me je navela da na semaforima i ponekad u toku vožnje snimim po koji insta story.

Taj sadržaj je često bio humorističan i veoma gledan, ali je ujedno bio i rizičan. Te sam posle nekog vremena prestala da se time bavim, kako ne bih davala loš primer. Što se emisije tiče, do te saradnje je došlo zaista spontano i bilo mi je zanimljivo – ali, kako sam tada bila stalno zaposlena kao PR i digital media menadžer i imala puno radno vreme, bilo mi je jako teško da se uskladim sa snimanjima, i prosto sam odlučila da batalim tu priču.

Vozikanje sa poznatima po gradu jeste zanimljivo, ali nisam videla da ta emisija baš doprinosi mojoj karijeri. 

 

 

Bili ste voditelj brojnih kulturnih i sportskih događaja. Da li svakom novom poslu pristupate na isti načlin, ili pak pored određene odgovornosti imate i ’’keca u rukavu’’ za svaki događaj? 

 

Improvizacija je dobra, samo ako je uvežbana. Na početku karijere sam češće izlazila “na binu“ nespremna, sa uverenjem da ću se snaći –  i često sam uspevala. Ali osećaj nije bio dobar.

Trema te u tim trenucima pojede. Ukoliko si spreman, raspolažeš svim važnim informacijama – lako ćeš improvizovati i biti spontan i prirodan u vođenju programa. Ili šta god bio tvoj zadatak. 

 

 

Kako ste sa nama na Instagramu delili trenutke Vaših selidba, primetili smo da imate pune police knjiga. Koje 3 knjige biste preporučili svakoj kući da ih ima?

 

Odrasla sam u stanu punom knjiga. Roditelji su već kupili sve klasike poput opusa Crnjanskog, Andrića, Kapora, Tolstoja i drugih svetskih autora. Te sam ja kupovala noviju literaturu, i trenutno mahom takve knjige imamo u našem stanu.

Moj verenik i ja volimo da čitamo romane koji se bave psihologijom i životnim pričama – te smo udružili naše zbirke i sada imamo po dve knjige od Frederika Bakmana “Čovek po imenu Uve“, i Irvina Jaloma “Kad je plakao Niče“. Pored tih romana, preporučila bih i “Žene koje trče sa vukovima – autorke Klarise Pinkole Estes. Ali svakako predlažem da se poseduju i dela klasičnih autora. 

 

Priroda je nešto što svakog čoveka usreći na njemu jedinstven način. Koliko vremena provodite u prirodi i šta za Vas ona predstavlja?

 

Priroda je jedini spas za um. Bez nje bismo svi potpuno prolupali. Nedovoljno provodim vremena u prirodi u toku godine, grad je ipak moje prebivalište, ali zato s vremena na vreme organizujemo neku intenzivnu akciju hajkinga i napunimo baterije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ponovo ćemo spomenuti Instagram, a uz njega i IGTV, preko kog stavljate snimke Vaših odevnih kombinacija. Da li Vam je važno da pratite modu i trendove, ili se vodite onom starom-’’Moda je prolazna, stil je večan’’?

 

 

Nikada nisam imala više vremena za kreiranje sadržaja na instagramu nego sad, a opet, s obzirom na manjak dešavanja u svom životu – trenutno nemam mnogo inspiracije.

Kako nisam preterani ljubitelj šopinga, izvežbala sam se u kombinovanju nekoliko odevnih predmeta i mislim da sam ekspert u tome da jedan sako nosim hiljadu puta – i da mi ne dosadi. Te sam u ovim trudnim danima počela da kombinujem nekoliko suknjica u koje trenutno mogu da uđem, da to postavljam na instagram, i to je ljudima ispalo simpatično.

Definitivno nisam modni ekspert, ali smatram da je odevanje deo nečijeg životnog stila i svakako obraćam pažnju o svom stajlingu. 

 

Za sebe možete da kažete da ste osoba koja voli da putuje i koja je posetila veliki broj zemalja. Da li detaljno planirate svako putovanje ili se to desi sasvim spontano?

 

Ja sam takođe majstor ishitrenih odluka. One su često veoma hrabre, a neki bi rekli lude. Svoje najduže putovanje u Ameriku sam isplanirala u jednom trenutku. Tj. prijavila sam se za trku u Vašington DC-u, bez da sam prvo aplicirala za vizu, uzela odmor ili kupila kartu za Ameriku. I samo ću dodati da sam od svega toga poslednje aplicirala za američku vizu. Sreća me je ispratila, vizu sam dobila i otputovala sam na tri nedelje u Njujork, i skoknula sam do prestonice kako bih istrčala tih 10 milja. Većina mojih putovanja je tako nekako isplanirana. 

 

 

Šta smatrate svojim najvećim uspehom, a šta neuspehom?

 

Uf, to su veoma neodređeni pojmovi. Moji životni uspesi su definitivno odnos koji imam sa porodicom i bliskim prijateljima, zdravlje koje svi imamo i moja sverastuća ljubav prema mom partneru. Neuspehe ne brojim i ne smatram da sam neuspešna. Sve padove doživljavam kao neprocenjivu školu koja me gura kroz život.

 

Kada su se otvorile granice, u julu ste otišli u Grčku, a kako je ta zemlja sama po sebi magična i kako ste sa nama podelili Vaše iskustvo odatle, da li biste mogli sebe da zamislite da živite tamo?

 

Svakog čuda tri dana dosta, pa i letovanja. U mom slučaju tri nedelje. To je najduže vreme koje sam provela na putovanju, pa i ovog leta u Grčkoj. Trenutno, a i inače, ne mogu da zamislim svoj život izvan Srbije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U januaru ćete postati majka, a kako je u pitanju devojčica, kako ste se odlučili da joj date ime Marta?

 

Još jedna duga priča, ali ja zaista polažem mnogo u simboliku. Ove godine smo u toku moje trudnoće doživeli niz neprijatnosti. Obili su stan u kom smo prethodno živeli, a dva dana kasnije smo doživeli udes. U trenutku potpunog rastrojstva smo naleteli na moju poznanicu Martu. Obasjala nam je taj dan i sve kao da je krenulo na bolje od tad. Čim smo saznali da nosim devojčicu, jednoglasno smo se dogovorili da se zove Marta. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Znamo da imate sestru koja živi i radi u Kini. Koliko je danas važan taj sestrinski odnos i da li Vam je ona ujedno i najbolji prijatelj?

 

Isidora i ja smo ujedno veoma različite, a opet – na izvestan način se na prvu loptu vidi da smo satkane od isto genetskog materijala. Ja jako volim svoju sestru i sigurna sam da sam ovakva osoba dobrim delom zbog njenog uticaja. Naučile smo kroz godine da živimo na drugim krajevima sveta, iako se ne čujemo baš svaki dan – svaki dan osećamo tu povezanost.

 

 

 

 

 

 

 

 

Za kraj, gde sebe vidite za 10 godina?

 

Pre deset godina nisam mogla da odgovorim na ovo pitanje. Danas, vidim sebe u srećnoj zajednici, sa barem dvoje dece. Karijerno, vidim sebe kako vodim jedan mladi i uspešan tim oblasti komunikacija. Svašta će još obogatiti naredne godine, ali u suštini – samo želim da budemo srećni, složni i zdravi. 

 

   Draga Mina, hvala Vam što ste pristali da budete naš sagovornik, želimo Vam sve najlepše u životu i daljem radu!

 

Hvala Tebi na vremenu i ovako zanimljivim pitanjima. Podigla si mi moral u trenucima manjka aktivnosti. Ovaj miran period lakše prolazi uz sećanje na razna dešavanja, a ti si mi u tome pomogla.

 

 

 

 

__________________

 

 

 

Autor: Andrea Dobrosavljević   

 

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.

 

 

 

 22 total views,  2 views today

1 thought on “Mina Smiljanić: Sreća je glavni pokretač u mom životu

  1. Повратни пинг: NEKI NOVI KLINCI - Lips&Heels