Neću znati da me nema
kada me jednom ne bude bilo.
Al’ ću i tada dok spavaš
spustiti glavu na tvoje krilo
i šapnuti ono što već znaš:
„sve si mi na svetu, moje milo“.
Neću znati da me nije
kada se sunce za zastor skrije.
Kad dan u večnost ponese snove,
radost, sreću, po koji oblak.
Znaš ti dobro za nas je sve bilo,
u srcu to čuvaš, moje milo.
Neću sresti tu tvoju suzu
al’ znaću kad vetar glas mi donese.
Kad’ publika ode, kad budeš sama
da spustim dah na usne tvoje.
Nije to večnost već samo život.
Ne tuguj zato, milo moje.
_____________
Ivan Sokač – Biobibliografija
Ivan Sokač rođen je u Beogradu 1975. godine. Prozni pisac i poeta, član Udruženja književnika Srbije. Do 2020. godine autor je deset publikacija beletristike. Nagrađen ordenom Antona Pavloviča Čehova, koji dodeljuje Savez pisaca Rusije za doprinos savremenoj ruskoj književnosti, nominovan u Moskvi za književnu nagradu „Sergej Jesenjin” (2018) i uvršten u „Antologiju ruske poezije” (2019). Prestižno izdanje savremene poezije na nemačkom jeziku „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020), prisutno u nacionalnim bibliotekama Nemačke i Švajcarske, Bečkoj državnoj biblioteci, kao i Nacionalnoj kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, takođe sadrži pesme Ivana Sokača, čija je poezija uvrštena i u antologiju posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020). Prevođen i prisutan u inostranim i domaćim književnim krugovima.
