Moje pesme su moje oči,
čežnjivi pogled negde u daljinu.
Moje pesme su moji uzdasi,
što iz inata remete tišinu.
Moje pesme su moje usne,
sve slatke reči što padaju s njih.
Moja su radost i moj su smeh, al
su i suza što nekad krene.
One su moje srce,
u kome ima mesta za sve
Te pesme, to su moje ruke,
što grle jako kad treba tako.
Moje pesme su moja duša,
moje pesme su odraz mene,
one me vode, one me bodre,
moja su nada kad na gore krene.
Autor teksta: 
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
