Socijalna patologija je sociološka disciplina koja proučava socijalno patološke pojave. To je posebna disciplina koja je pogotovo zastupljena sada, u veku u kojem živimo, i nikada ranije nije bila u tolikoj meri potrebna i zastupljena kao danas. Ona se bavi istraživanjem svih vrsta poremećaja čoveka koji imaju društveni značaj.
Poseban uticaj na razvoj socijalne patologije su imale socio-kulturne pojave, gde su se razvile 3 grupe teorija: teorija devijantnog ponašanja, teorija socijalne dezorganizacije i teorija socijalnih problema. Devijantno ponašanje je ono koje odstupa od normi ponašanja date sredine i izaziva reakciju neodobravanja. Društvena dezorganizacija se prepoznaje po porastu devijantnog ponašanja i socijalnih problema. Socijalni problemi su pretnja društveno priznatim vrednostima, a za njihov nastanak su umnogome odgovorni društveni uslovi. Najčešće se vezuju za marginalizovane i manjinske društvene grupe.
Socijalno patološke pojave koje ostavljaju značajne posledice na društvo u celini, a naročito na mlade ljude su: alkoholizam, narkomanija, samoubistvo i kriminalitet. Kada je reč o alkoholizmu, tu nema mnogo šta da se priča a da već nije davno rečeno ili ispričano, pogotovo kod nas u Srbiji. Kada je reč o alkoholizmu, Srbija je 4. zemlja na svetu po količini konzumiranja alkohola.
Alkoholizam je, pored toga što je najstariji psihički poremećaj, ne mogu reći pojava, ali stanje u koje čovek ulazi ne bi li pobegao od nekih njemu nerešivih problema, što je isti slučaj i sa narkomanijom, samo u većoj i strašnijoj razmeri.
Čovek kada boluje od alkoholizma uglavnom ne zna gde se nalazi, sa narkomanijom takođe, a kako je Simo Matavulj jednom prilikom rekao: ’’Tako izgleda ponašanje jednog srpskog vola’’, kada je reč o pijanicama i ljudima koji su zavisni od alkohola. Samoubistvo je opet priča za sebe, mada, lično smatram da čovek, ma koliko imao težak život, nema prava i opravdanja da oduzme sebi život, to je nešto najgore što može sebi da uradi. Takvi ljudi treba da shvate da ništa nije vredno toga, nijedan problem, uvek ima rešenja, a ako ga pak i nema, onda znajte da to i nije bio problem nego vaša halucinacija i potreba za stvaranjem viška obaveza i poteškoća.
Rad je lek za sve. Kada čovek radi, on je zauzet poslom i nema vremena da razmišlja o bilo čemu, a kamoli o samoubistvu. Isto je i sa čovekom koji peva- ’’Ko peva zlo ne misli’’. Kriminalitet je nešto što je, nažalost, postalo ’’trend’’ u Srbiji, da li je to zbog aktuelnih serija i filmova, ili pak zbog toga što je to ’’lakši’’ put do nekog nazovi ’’uspeha’’ ili privremene sreće. Razloga ima dosta, a posledica još više, ne zna se šta je gore. Da li ste nekada videli neko mirno ili bojažljivo dete da uđe u kriminal? Nisam ni ja.
U kriminal ulaze oni koji nisu imali lepo i srećno detinjstvo, koji su preživljavali psihičko i fizičko nasilje i koji nisu bili omiljeni u društvu, te takve osobe često od ’’sitnih riba’’ postaju ’’čuveni kriminalci’’ kojih se svi plaše. Oni se stalno skrivaju, ne pojavljuju se u javnosti- a ipak ih svi znaju. Zašto? To bih i ja volela da znam. No, kako smo ranije živeli ne znajući za njih, živećemo i sada.
Sve ove gore navedene stvari i pojave su zastrašujuće, ja bih rekla tragedija sa primesama komedije. Mladi ljudi, a i ljudi generalno, treba da shvate da ova stanja nisu za igru i da treba dobro proučiti svaki od njih pre nego što krenemo da napadamo one koje boluju od istih.
_______________
Autor: Andrea Dobrosavljević 
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
