BEOGRAD PITA – Šta se dogodi kada se spoje umetnost i alat?

Vođeni navikom kada pomislimo na čekić i na eksere očekujemo da se radi o popravci, doradi i majstorisanju. Međutim kada se toj „ekipi“ pridruže konac, boje i četkice dobijamo remek-delo! Kada taj isti alat dođe u ruke Kike dobjemo @ekserikonac !

 

Kada sam pokušala da opišem to što ste i to što radite – nisam uspela. Imala sam svaki put utisak da fali neka reč. Kako biste Vi opisali sebe? Kako je moguće da u jednoj osobi leži ta količina ljubavi, umeća, znanja, slobode, kreativnosti i sposobnosti da spoji nešto naizgled nespojivo?

 

 

Hvala na ovako divnim, dubokim rečima. Zaista mislim da su reči jako površne za opisivanje nečega toliko kompleksnog, slojevitog, šarenog. Reč je kao putokaz, ukazuje na nešto, nije to nešto. S obzirom da smo svi mi na nekom putovanju ka sebi, ka spoznaji sebe, te reči se stalno menjaju, dopunjuju. U ovom trenutku što bih mogla da kažem za sebe je da sam svetlost koja traži način, kanal kroz koji će obasjati ovaj svet, ljude koji se nalaze na mom putu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako se rodila ideja da radite ovo što radite? Da li ste svoj talenat spoznali sada ili ste oduvek imali afiniteta prema umetnošću ali je ovim poslom proisteklo u nekoj konačnoj formi?

 

Od kad znam za sebe znam da volim stvaranje, crtkanje, boje, četkice, sam taj proces stvaranja. Stvarala sam i dok sam bila u osnovnoj, srednjoj i na fakultetu, ali je sve to bilo u kratkim epizodama, zbog ostalih obaveza. Konkretno ovu tehniku sam slučajno našla dok sam tražila ideje za poklon mom dragom. Do tada sam mu napravila poklone od raznih vrsta umetnosti, slikala sam na platnu, vezla, napravila labuda od gline…

String art je bilo nešto sasvim novo, neobično što bih mogla da mu poklonim! Istraživala sam i gledala ideje na internetu, našla majstora za drvenu dasku, kupila eksere, konac, boju, zakucala preko 300 eksera, i rodilo se moje prvo delo! Izabrala sam da to bude mandala Sunce, koje je, moram da priznam, jedno od većih i težih radova koje sam stvorila! I još je bilo prvo! 

Zaljubila sam se u proces stvaranja, gotovo delo, detalje i mogućnosti pretvaranja običnih materijala u umetnost. Prošlo je nekoliko meseci do mog drugog dela, prvog  za prodaju. Rodila se ideja o deljenju moje umetnosti na društvenim mrežama, i taj zanos i vatra ne prestaju da gore. Samo ovo putovanje kroz stvaranje vidim kao neki ples.

Ples sa kreativnom energijom, uzdižući se u ljubavi, bogatstvu poznavanja divnih ljudi, razmenom iskustva, davanjem, služenjem, življenjem, svrhom. Primećujem neprestano usavršavanje tehnike, rast, nalaženje lepših, boljih načina za izradu.

Dolaze i razne kombinacije sa drugim tehnikama, materijalima, umetnicima. Zaista ne vidim konačni izgled, jer se ideje neprestano radjaju, dolaze neočekivano, iznenada. Kao i sam život, moje stvaranje je večno putovanje.

 

 

 

 

 

 

Osim što ono što radite – radite na najbolji mogući način, za Vas je karakteristično da su ideje jedinstvene – nijedan rad do sada nije predstavljao nešto što je već viđeno. Odakle potiče Vaša inspiracija?

 

Zapravo ima i radova koji liče na radove drugih umetnika, kada se radi o nekim univerzalnim motivima, ili ako je u pitanju neki logo, jer prosto mora da izgleda tako. Trudim se da svakom radu dam svoj neki pečat, obeležje. Neki moj uvid, osećaj je da kreativna energija, inspiracija jeste svuda oko nas. U prirodi, prostoru koji nas okružuje, snovima, našem srcu. Samo treba da se otvorimo, da je pozovemo, prihvatimo, pustimo da dela kroz nas. Sva moja stvaranja ne smatram lično svojim, samo su došla kroz mene jer sam bila spremna i otvorena.

 

 

 

 

 

Vaš profil odaje utisak topline jer osim Vaših radova često viđamo i neke segmente Vašeg svakodnevnog života, život sa Vašim partnerom, ljubav prema prirodi i životinjama … Da li mislite da je i to nešto što Vašu publiku drži na okupu? Da li ste neko ko ne odvaja privatno od poslovnog ili je pak Vaš posao kao takav ustvari privatan?

 

 

Celo postojanje je umetnost. Život jeste umetnost. Prirodno mi je da, pored radova,delim i delić svog svakodnevnog života, ljubavi prema prirodi, životu u skladu sa prirodom, živom hranom i vodom, našim divnim životinjicama i ljubav prema mom čoveku. Nerazdvojivo je. Način na koji živim donosi sva dela u postojanje. Mislim da je jako bitno da ljudi vide ko stoji ispred dela, stvaranja. Javlja se osećaj poverenja, povezivanje, doživljavanje procesa stvaranja. Za mene je pravi put živeti u svojoj istini. Deljenjem svog života ljudima približavam svoju svrhu, misiju. 

 

 

Osim radova koje izrađujete po želji ili radovi koji potiču iz Vaše mašte, Vi ste na svom profilu i delili Vaš zanat kroz tri radionice i omogućili kreativnim ljudima da dobiju te „Male tajne velikih majstora „ . Da li možemo očekivati uskoro još neku radionicu?

 

 

Divne tri radionice! Zaista je bilo prelepo iskustvo deliti znanje, upoznavati nove ljude, provesti kvalitetno vreme u stvaranju. Izlazak iz zone komfora i isprobavanje nečeg novog! Svakako postoji želja za održavanje još radionica. Čekamo lepše vreme da bismo mogli da uživamo i radimo napolju. Moja ideja je da neke od narednih radionica budu u prirodi, na planini, uz kampovanje, vatru, muziku, divlju samoniklu hranu, kupanje u jezerima i vodopadima! Uh , verujem u to i znam da će se ostvariti!

 

 

 

 

 

 

Ono što vidimo i čemu se divimo jeste finalni proizvod – Koje su to faze kroz koje prolazite i koje su potrebne da bi Vaši radovi u našim domovima izgledali ovako kako izgledaju?

 

 

Prvo spremam podloku, koju mi je pripremio majstor u dimenzijama po želji, bojim je ili slokam na njoj u zavisnosti od toga šta je potrebno. Kada se to osuši pravim skicu šta treba da se odradi ekserima i koncima. Zakucavam eksere i posle ispunjavam koncem. Kasnije dodajem detalje ukoliko su potrebni, boje , tekst i slikam čestitku vodenim bojama po želji. Na kraju ide fotografisanje i pakovanje , za šta je zadužen moj dragi Vlada, koji sve to odradi pažljivo, profesionalno i sa ljubavlju. Kada svi paketi budu spremni, na kraju dana idemo do pošte i šaljemo „bebice u svet „ .

 

 

 

 

 

 

I za kraj, kada biste morali da ostanete verni jednoj tehnici stvaranja koja bi to tehnika bila?

 

 

Uh, najteže pitanje za kraj! Volim tu svestranost i kombinovanje, što mi omogućava da izađem iz ograničenosti rada jednom tehnikom. Ako baš moram, izabrala bih slikarstvo. String art mi deluje ograničavajuće, da bi se razaznalo mora sve da bude u nekom obliku ili bar ja nisam spoznala da jedrugačije. Dok slikarstvo može da bude apstraktno, nedefinisano, beskonačno …. Više volim tu slobodu.

 

 

_______________

 

Autor teksta:

 

Zdravo tebi koji si upravo pročitao ono što sam ja napisala! Moje ime je Anica, imam 23 godine, student sam prehrambene tehnologije – to je ona formalnija strana. Ona malo manje formalna jeste da obožavam da pišem, čitam poeziju, slikam, stvaram i uživam u svakoj od navedenih aktivnosti. Nedavno sam pokrenula svoj mali ‘biznis’ pod nazivom ‘Šolja sa pričom‘ na koji sam ponosna i koji mi je izmedju ostalog bio vezino tkivo da danas ovde pišem .

 

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

1 thought on “BEOGRAD PITA – Šta se dogodi kada se spoje umetnost i alat?

Оставите одговор

%d bloggers like this: