Rođena je 2. januara 1996. godine u Beogradu. Iza sebe ima četiri pozorišne predstave u kojima glumi tako da više nikada ne poželite da izađete iz pozorišta, veliki broj uloga u serijama poput ’’Jutro će promeniti sve’’, ’’Žigosani u reketu’’, ’’Močvara’’, ’’Azbuka našeg života’’ i mnogim drugim, a što se tiče filma- tu tek blista! Uvek vedra, nasmejana, pozitivno raspoložena i vesela- takvu je znamo i zbog toga nam je još draža. Dame i gospodo, reč je o Mioni Marković, glumici.
Došao nam je mart, a sa njim i lepo vreme. Miona, recite nam kako se osećate i jeste li dobro?
Mart je uvod u proleće i tad je mom bratu rodjendan, eto dva razloga što ga volim! Ovaj je poseban jer sam sad u Bijeljini gde radimo predstavu “IVANOV” , doduše neće se tako zvati jer dramu iz 19. veka osavremenjujemo i prilagodjavamo ansamblu i samim tim biće dosta izmena. Ovaj proces je za mene nešto o čemu glumac mašta tako da sam zaista divno !
U decembru prošle godine dali ste poslednji ispit na Fakultetu dramskih umetnosti i time dobili diplomu dramske i audiovizuelne umetnice, odnosno, glumice. Međutim, malo ko zna da ste, kada ste upisivali fakultet, pored ovog, bili primljeni i na Filološki. Sećate li se tog perioda i kako biste opisali svoj period života za vreme studiranja na Fakultetu dramskih umetnosti?
Zapravo Filološki fakultet upisala sam onda kada sam drugi put pala prijemni ispit iz glume. Prvi put sam probala posle 3. godine, a kada sam ponovo pala (ovaj put iz užeg kruga) bila sam toliko ogorčena da uopšte nisam htela da razmišljam neko vreme ni o čemu. Ali me je brat nagovorio da izadjem na prijemni na Filološkom – smer: Opšta književnost, koji je bio nedelju dana nakon pada i toliko sam bila kivna na ceo svet da sam sela da se “spremim” za prijemni noć pred ispit. I gle čuda upadoh na budžet, doduše tome moram zahvaliti najboljoj profesorki srpskog Danijeli iz Prve beogradske gimnazije zbog koje tako nešto ne bi bilo moguće.
View this post on Instagram
To je bila jedna od lepših godina u mom životu, za tih godinu dana naučila sam koliko na FDU-u nisam za sve 4 godine (naravno mislim na teoriju 😂). FDU je tek druga priča, upisuješ se na faks dobijaš novu proširenu porodicu (klasu) sa kojom živiš, znojiš se, svadjaš se, stvaraš, igraš se, putuješ i svašta još nešto i tako 4 godine. Ali trebalo bi mi još 8 intrevjua da opišem ove studije.
Skoro ste se vratili sa Zanzibara, a kako znamo njihove uslove života, recite nam, da li su tamo deca zaista srećnija jer ne pate od nekih materijalnih stvari koje su, nažalost, sada sve češći slučaj kod nas?
Zaista su srećnija, ali mislim da to nema veze nužno samo sa telefonima i ostalim materijalnim stvarima koje imaju “naša deca”, a njihova ne. Pre svega ona rastu na rajskom ostrvu i žive na plaži gde je preko cele godine Sunce. U državi Tanzaniji 70% stanovništva mladje je od 25 godina, a žena u proseku rodi petoro dece. To su čopori veselih, musavih, prljavih, preslatkih, gladnih i neodoljivih klinaca koji bezbrižno jurcaju svojom zemljom, a vi pojma nemate čiji su i gde su im roditelji.
View this post on Instagram
Tamo se stotine dece igra i roditelji verovatno imaju poverenja u njih ili prosto imaju još brda beba o kojima moraju da brinu dok se stariji klinci igraju. Afrika nije bezbedna, ali Zanzibar jeste. Ostrvljani su uvek posebnog mentaliteta, kod njih je sve “hakuna matata” (nema problema) i ista ta deca izrastu u neodoljive i nezahtevne vesele ljude.
Pozorište na Terazijama daje predstavu pod nazivom ,,Cigani lete u nebo’’ u režiji Vladimira Lazića, gde Vi igrate lepu ciganku Radu. Uzimajući u obzir da je u pitanju mjuzikl, na sceni je veoma dinamično, možemo slobodno reći i sa izvesnom dozom napetosti. Kakve utiske nosite sa te predstave i slažete li se da je ona mnogo više od samo jedne predstave i jednog mjuzikla?
,,Cigani’’ su za mene uvek bila posebna predstva. Prvi put sam je gledala sa 12 godina i poželela sam da ja budem ta Rada. Sa 16 godina sam sebi obećala, drugi put gledajući, jednog dana bićeš ona ne znam kako. U 23. godini zovu me na kasting jer im treba nova Rada nakon 16 godina igranja. Bilo je uzbudljivo, naporno i stresno onoj maloj Mioni dokazati da mogu, i uspela sam. Olivera Bacić i ja igramo sada ulogu Milene Vasić jedan na jedan. Nažalost samo sam je jednom odigrala pre Corone i samim tim moje sledeće izvodjenje biće mi ponovo kao premijera. Ima nešto u toj ciganjskoj muzici što ti srcu ne da mira.
View this post on Instagram
Pozorište, televizija i filmsko platno- ima Vas svuda, a šta je Vama najdraže i gde se osećate kao kod kuće?
Zbog količine snimajućih dana (preko 200) zaista se osećam pred kamerom prijatnije. U pozorištu nisam imala ni 100 odigranih predstava pa sam tu dosta opreznija. Medjutim to se sve u životu jednog glumca menja. Ono što je svakako važno jeste da je pozorište obavezno, ono je potrebno glumačkom biću, a kada se desi da film zaseni pozorište tad ste zaista srećnik ! U svakom slučaju idealno je balansirati, uvek ti nedostaje ono čega je manje.
View this post on Instagram
U filmu ’’Slobodni skakači’’ postoji scena gde pevate pesmu Nedelja, pokojnog nam Džeja. Kako Vas uvek gledamo nasmejanu (izuzev kada glumite), da li je bilo teško otpevati tu pesmu i kako ste je Vi doživeli u tom momentu?
Dorotea Kovačević (rediteljka) i ja smo vrlo brzo shvatile kakvu pesmu želimo. Želele smo da napravimo scenu koja će po senzibilitetu podsećati na scenu Olivere Vučo u čuvenom filmu “Skupljači perja”. Ja sam je otpevala iz duše, ali smo imali sijaset tehničkih problema. Imali smo jako malo vremena, već je svitalo, a pokret kamere je bio vrlo zahtevan. Naime scena se morala snimiti u jednom kadru. Iz trećeg puta je uspelo sve nekom ludom srećom. U postprodukciji je posle tek bilo problema sa zvukom pa sam morala samu sebe duplo nahovati.
Koju knjigu ili više njih uvek rado čitate i koju/e biste nam uvek preporučili?
,,Majsor i Margarita” Bulgakov, ,,Šta kažeš posle ZDRAVO” Erik Bern, ,,Obitelj” Zahar Prilepin, ,,Ana Karenjina” Tolstoj… trenutno čitam “Rat i mir” i to mi je poklon samoj sebi za četvrt veka.
Imate li nekih neostvarenih želja?
Koliko hoćeš… da naučim italijanski, da sviram klavir, da napišem knjigu poezije, da igram u svetskom filmu, da usavršim još par plesova … i tako dalje i tako bliže …
Već dugo vremena se bavite Pole Dance-om. Koliko je važna snaga uma i tela da bi se bavili nečim kao što je ovaj ples?
Potrebna je snaga, ali pre svega kao za sve u životu potrebna je strast. Da nema strasti nikada ne bih mogla poželeti toliko da osnažim svoje telo kako bi ono uspelo neke zaista zahtevne vratolomije 3m iznad zemlje.
View this post on Instagram
’’AY CARMELA!’’ je Vaša diplomska predstava. Koliko ste ponosni na nju i kada ćemo ponovo imati prilike da je gledamo?
Vrlo smo ponosni! Jovan Jovanović i ja smo i glumci i dramaturzi i reditelji i producenti ove naše diplomske predstave! To je jedna tragikomična priča o herojstvu, o dva umetnika u vreme rata, o ljubavi dvoje supružnika, o ratu, o miru, o ljubavi …. nestrpljivo čekamo da sve ovo prodje kako bismo je zaigrali ponovo.
View this post on Instagram
Kada biste mogli da birate, idealna uloga na filmskom platnu za Vas bila bi?
Eh pa sad teško je reći! Ono što je u filmu divno jeste što je sve novo, samim tim ja ne znam koga bih igrala jer se taj film nije desio, ali volela bih da izazovem emocije kakav je meni izazvao film “Cold War”.
Kada ne glumite, šta volite da radite u slobodno vreme?
Volim da pevam, da plešem, da bojim…Volim i da spremam salate i generalno ručak za do troje, sve preko toga me malo umara jer se prebrzo pojede nešto što satima spremaš.
Poezija je nešto bez čega se ne može, a kako znamo da je volite, recite nam, koje pesnike smatrate da su vredni čitanja i pažnje?
Moja tetka je najbolja neskromno ću reći! Milena Marković. Naravno tu su još mnogi drugi– Ana Ahmatova, Marija Cvetajeva, Dis, Miljković, Laza Kostić, Vasko Popa, Bodler, Majakovski,…. zaista slaba sam na poeziju i ono što u datom trenutku mi prija zavisi od mog raspoloženja.
Svetle nijanse i boje su Vaš pečat kada je u pitanju način odevanja. Da li se uvek oblačite na osnovu raspoloženja i koliko te odevne kombinacije mogu da utiču na čoveka?
Generalno volim boje, čak i kada sam tužna. To nema veze sa raspoloženjem koliko sa nekim mojim životnim stilom koji je lepršav i u slavu života, mada nekad uživam i u crnini. Svakako mislim da svako treba da pronadje svoje i da zažmuri na trendove jer sve je to prolazno, na kraju je najbitnije u čemu se vi dobro osećate.
View this post on Instagram
Za kraj, šta biste poručili nekome ko želi da krene u glumačke vode’’?
Gluma nije nešto što biraš, ona te sama bira. Nije to posao koji bih nekome preporučila ali onome koji je prepoznao klicu u sebi mogu mu samo reći: “Hrabro samo napred, nema ničeg lepšeg!”
View this post on Instagram
Draga Miona, hvala Vam što ste dali intervju za naš Lips&Heels magazin. Ostajte zdravo, veselo i nasmejano, a mi Vam želimo još više uloga, kako televizijskih i filmskih, tako i pozorišnih. Sve najlepše!
________
Autor: Andrea Dobrosavljević 
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
