Možda je do mene?

Često se dešava da čujemo da u našem okruženju postoji neko ko je jako vredan, sposoban i stručan, neko ko nije u mogućnosti da nadje odgovarajući posao. Posebno je nezgodno ako ta osoba pored sebe ima porodicu koju treba hraniti.

Ne, ovo nije tekst o situaciji u zemlji, niti o poslovno-političkim okolnostima. Ovo je tekst o ličnom razvoju i ličnoj promeni jednog mladog čoveka.

Nedavno mi se za koučing seansu javio mlad čovek koji se pre desetak godina preselio u Nemačku sa porodicom. Tokom tih godina supruga je lepo napredovala u svojoj praksi, porodica je rasla, dok je on neprestano menjao poslove kako bi pronašao pravu poziciju za sebe.

U toku svih tih promena se vrlo često dešavalo da on ne radi, i da je bez prihoda, dok je jedini priliv dolazio od supruge. Okušao se na više strana, i u sopstvenom biznisu, ali je epilog uvek bio isti.

Svest da je u punoj snazi, da je stručan, i da je voljan da radi punom parom,  ga je dodatno frustrirala, jer je sedeo kod kuće u osećanju bespomoćnosti i beskorisnosti.

Konsultacije sa mnom je započeo jer više nije imao ideju šta bi mogao da pokuša. Osećao je da je ceo svet protiv njega. To je u neku ruku bilo čudno, jer klasična i ustaljena predrasuda za ljude koji odlaze iz Srbije u Nemačku je sledeća, odlaze odavde za boljim životom, koji pronalaze u toj zemlji velikih mogućnosti i tačka. Happy end, ili ende. Ali ,ovde smo imali izuzetak od tog pravila.

 

Kroz razgovor koji je usledio sam postavila nekoliko preciznih pitanja, i polako počela da slutim uzrok problema. Ali moja uloga kouča nije u tome tome da pred klijenta prospem konačno rešenje, već da ga korak do korad dovedem do toga da on sam shvati ili je možda bolji termin da osvesti uzroke problema. Jung je svojevremeno umeo da kaže, da sve što ostane nesvesno, upravlja nasim životom, i mi to zovemo sudbina. A mi smo ovde bili na zajedničkom zadatku promene jedne sudbine.

 

Nakon pažljivo odradjenog procesa klijent je shvatio sledeće, da on ima duboko usadjeno uverenje da ako bude bio uspešan i finansijski stabilan, da će ostati bez svoje porodice. Dakle on je nesvesno izabrao da sedi kod kuće, i da ne radi, jer mu je ostanak sa porodicom bio jako bitan. Uverenje je kreirano davno, kao posledica razlaza njegovih roditelja. Otac otišao i nakon toga postigao velike poslovne uspehe,  dok su on i brat ostali da žive sa majkom. Kako kaže, njima u finansijskom smislu tih godina ništa nije falilo, jer je otac redovno slao dovoljne količine novca, ali nije bio tu. I tada je klijent, još u ranom periodu shvatio da se u životu bira, ili porodica ili uspeh.

 

Sreća u ovoj priči je da postoje alati i metode koje mogu da pomognu da se ova uverenja promene, i samim tim da se ove rane iscele. I to je u ovom slučaju primenjeno sa uspehom.

 

Često pomislim u sebi, a ponekad i izgovorim, da nije bitno gde ćemo otići, već šta ćemo sa sobom i u sebi odneti. Tek kada u sebi samima napravimo prave promene, možemo očekivati da ce se promene desiti i oko nas. I sve što je potrebno za ovakav korak je hrabrost da pogledamo u svoju prošlost, dobra volja da tu prepreku predjemo i osoba koja će nas u tome podržati. 

 

_______

 

Autor teksta:

 

Marija Ranković                                   

NLP trener i kouč

Reiki praktičar

Dipl. Ekonomista

Ako bi trebalo da opišem sebe profesionalno u dve reči, rekla bih da sam edukator i podrška. Zaljubljena beskrajno u svog supruga, maltezrku Ljubicu, svoje klijente i NLP. Za pet godina, koliko se bavim oblašću ličnog razvoja svedočila sam velikim promenama, i transformacijama života svojih klijenata. Zahvalna sam svakom od njih što mi je poklonio svoje poverenje, i što je svojom promenom ostavio trag u mom životu.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: