Koliko smo samo puta u životu čuli rečenicu poput ove iz naslova? Kada, na kraju dana, ostanemo sami sa sobom i svojim mislima, da li zaista radimo ono što nas radi i što nas održava u životu i čini srećnima? Istina, veliko odricanje, trud, rad i talenat nas dovedu do pozicije koje smo zamišljali kraj prozora dok je padala kiša, međutim, koliko ljudi se odvaži na put posut trnjem da bi ispunilo svoje snove i ciljeve?
Da je taj put težak barem delić nepotrebnog scenarija kojeg smišljamo u našim glavama, to bi predstavljalo veliko olakšanje, no, kamo lepe sreće da je tako.
Ljudi danas, a mogu slobodno da kažem i ranije, i više nego što treba obraćaju pažnju na to šta im ljudi govore i njihovim rečima daju na značaju. Ako su odlučili da idu putem za koji misle da je najbolji za njih, to uopšte ne bi trebalo da ih pogađa. Ustalom, šta su reči? Bez našeg značaja koje im pridodamo- nisu apsolutno ništa, pa bile one i najlepše koje smo ikada čuli.
Lično smatram da je mišljenje drugih o vama, kao i manjak samopouzdanja, prepreka ka cilju koji vas dovodi do samog vrha. Čovek treba da bude dovoljno psihički zreo da bi se odvažio na put koji je sebi zacrtao, treba da bude uporan i da, ako je to ikako moguće, što manje sluša okolinu.
Ljudi nemaju uvek najbolje namere, ma koliko oni bili uverljivi kada vam to izgovaraju, prema tome, njihovo mišljenje nikada ne bi trebalo da bude merilo za vaš uspeh. Kada nakon odricanja i svih prepreka na kraju stignete do svog cilja- osećaj je neverovatan, i zaista je tako!
Pored toga što ste precrtali stvar koju ste u svom životu želeli da uradite, one silne prepreke na koje ste se žalili su bile tu sa razlogom. Bile su tu da bi od vas napravile bolje ljude i stabilne ličnosti za ono što tek sledi, a znamo da se čovek nikada ne zaustavlja samo na jednoj stvari. Nakon jednog uspeha, dolazi drugi, potom dolaze nove želje i ciljevi, što je sasvim u redu.
Na kraju svega, ljudi smo, ne želimo da nam život prođe u monotonosti i žaljenju što smo nešto mogli da uradimo, a nismo. Kako sam gore spomenula da nema boljeg osećaja od ostvarenja sopstvenog cilja, isto tako i propuštena prilika zadaje najteži udarac. Propuštena prilika- šansa koji nikada ne oprostimo sebi, a uvek nas proganja. Iz tog razloga učite svakodnevno, čitajte što više možete, radite na sebi i nikada ne zaboravite- niste sami u ovome.
Zamislite samo koliko ljudi deli slučaj sa vama, svi žele da uspeju, a samo najbolji dolaze do cilja. Svaki put kada vi odustanete- neko dobije priliku da dođe na vaše mesto.’’Nikada ne odustajte’’, sada već možda i kliše rečenica, ali zapišite je negde, jer pisana reč je uvek, ali uvek moćnija od samo izgovorene. Neka vam ove reči budu uvek na pameti.
Kada budete ostarili i otišli u penziju, kada uzmete da listate fotografije iz starih albuma, biće vam žao ako ste život proveli radeći ono što ne volite. ’’Radi ono što te radi’’ je poruka za sve, kako za mlade, tako i za one malo starije, jer nikada nije kasno da živite život onakav kakav vam i dolikuje.
_______________
Autor: Andrea Dobrosavljević 
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
